Briga o planeti izbrisala političke razlike

Nakon što je predsedavajući sastanka udario čekićem, kako bi označio da je postignut dogovor - ministri i predstavnici zemalja učesnica su mu se pridružili na pozornici. Svima je laknulo - posle maratonskih pregovora.

Klimatske promene su jedna od najvećih pretnji sa kojima se susreće čovečanstvo. Sve ono što mnoge države preduzimaju kako bi se smanjili štetni gasovi da bi se zaustavio rast globalne temperature, nije dovoljno. To je poruka sa konferencije UN o promeni klime u Katovicama u Poljskoj, koja je nastavak pregovora o konvenciji UN o promeni klime i sporazuma iz Pariza 2015..

Pre početka razgovora, mnogi su očekivali da dogovor neće biti postignut. Učesnici su uspeli da premoste niz podela kako bi sastavili pravilnik od 156 strana. On je podeljen na teme. Jedna od njih je kako će zemlje podnositi izveštaji i ispunjavati svoja obećanja oko smanjenja efekta staklene bašte i smanjenja štetnih gasova.

"Dogovorili smo pravila - i to sa celim svetom! To je ogroman uspeh. Ova generacija ima odgovornost da pokaže da brinemo o planeti, i da možemo biti sigurni da ćemo smanjiti ugljen-dioksid. Ovo je put. To je ono što važno", kaže Svenia Šulc, nemačka ministarka životne sredine.

Kritičari, tvrde da sporazum nije dovoljno ambiciozan da bi se sprečile opasne posledice globalnog zagrevanja.

"Po ovom pravilniku mislim da je postignut solidan rezultat. Sada imamo da su SAD, Kina, Evropa, Južna Afrika i druge, prihvatile obavezujuća zajednička pravila. To je važno. Ali to nije zamena za ambicije, želje i obećanja. Moramo se boriti", kaže Dženifer Morgan iz "Grinpis internešenel".

Rojters podseća da je cilj sporazuma ograničenje porasta srednje vrednosti temperature u svetu na "dosta ispod" dva stepena Celzijusa u odnosu na doba pre industrijskog razvoja. Kako bi se ispunili ciljevi klimatskog sporazuma sve države će morati da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za čak 45 odsto do 2030. godine.