"Biramo našu planetu umesto plastike"

Najnoviji izveštaji pokazuju da su, posle četiri  godine stagnacije, emisije gasova staklene bašte u svetu ponovo u porastu. Kako bi se ispunili ciljevi klimatskog sporazuma iz Pariza, sve države će morati da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za čak 45 odsto do 2030. godine.

Iako je sporazum ratifikovalo više od 180 zemalja još 2016. godine, on neće početi da se sprovodi pre 2020. godine.

"Vreme je najdragocenija stvar koju imamo. A mi nemamo vremena za gubljenje. Moramo odmah nešto da preduzmemo", kaže Mihal Kurtika, predsedsedavajući KOP-a.

Region Jugoistočne Evrope posebno je ugrožen klimatskim promenama i trpi ogromne štete od poplava i suša. Srbija je preuzela obavezu da smanji emisiju štetnih gasova za 9,8 odsto do 2030. godine.

"Srbija je već ispunila odredbe samita o klimatskim promenama iz Pariza. Ono što jeste dobro, jeste da ćemo i pored toga nastaviti sa modernizacijom svoje industrije i sa ulaganjem u nove tehnologije", kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Jedan od najvećih izazova je i kako se izboriti sa otpadom od plastike, posebno u morima i okeanima.

"Biramo našu planetu umesto plastike. Potrebni su nam partneri sa inovativnim rešenjima za nove tehnologije, novim proizvodima i novim načinom poslovanja", kaže Karin Kempler, direktor Svetske banke za životnu sredinu i prirodu.

Ukoliko se ne smanji potrošnja plastike, u svetskim morima će do 2050. godine biti više plastike nego ribe.

Svetska banka je odlučila da će u sledećih pet godina, izdvojiti 200 milijardi dolara za podršku zemljama koje preduzimaju aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena.