Mišić: Izbori u SAD referendum o politici Donalda Trampa

Širom Sjedinjenih Američkih Država održavaju se izbori za Kongres i delimični izbori za Senat i 36 guvernera saveznih država koje mnogi vide kao referendum o politici predsednika Donalda Trampa. Nekadašnji dopisnik "Politike" iz Vašingtona Milan Mišić navodi za RTS da izbori predstavljaju neku vrstu plebiscita o dve godine vlade Donalda Trampa.

Milan Mišić je gostujući u jutarnjem Dnevniku RTS-a naveo da su izbori provera onog šta je predsednik Donald Tram uradio u prethodnih dve godine vlasti.

"Izbori u SAD su uvek planirani unapred, dakle, nema nikad ovako opštih vanrednih izbora. Ovi izbori nisu referendum ali jesu neka vrsta plebiscita o Trampu, kao što su postojali za vreme mandata drugih predsednika – jedna velika provera onoga šta su učinili u prve dve godine svog mandata", objašnjava Mišić.

Navodi da su prognozeri oprezni.

"Statistički 85 odsto šansi je da Demokrate preuzmu Predstavnički dom i isto toliko, jedna zaniimljiva simetrija da Republikanci zadrže Senat, ali sve je to relativno, svi su se opekli 2016. prognozirajući sigurnu pobedu Hilari Klinton, ona je tada imala 70 odsto statističkih šansi", navodi nekadašnji dopisnik Politike.   

Dodaje da predsednik ne može da se opozove bez saradnje Republikanaca, a ona, kako navodi, nije ni u izgledu.

Dodaje da su izbori prilika da se vidi prava mera političkog uticaja i snage Donalda Trampa.

"S obzirom na to da je Tramp na predsedničkim izborima pobedio osvojivši tri miliona glasova manje od Hilari Klinton, ovi izbori su prava prilika da se vidi prava mera njegovog političkog uticaja i snage", navodi Mišić.

Smatra da nakon izbora neće doći do promene spoljne politike SAD.

"Spoljna politika nije najčešće tema ovih međuizbora i to nije slučaj ni ovoga puta sem onih elemenata koji se dotiču međunarodnih odnosa. Spoljna politika je isključivo u rukama predsednika, a Kongres je tu samo u ulozi korektora", objašnjava Mišić.

Navodi da neće doći ni do promene politike prema Srbiji.

"Mislim da će se produžiti postojeća politika SAD – nastavak pružanja manevarskog prostora da se postigne rešenje oko KiM", ocenjuje nekadašnji dopisnik Politike.

Ističe da se Američka spoljna politika po pravilu koje je važilo barem do Trampa pravi u koordinaciji svih glavnih aktera – predsednika, kongresa, vojnoindustriskog i obaveštajnog kompleksa, biznisa...

Američki građani glasaju za kandidate za 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od 100 mesta u Senatu. Članovi Predstavničkog doma služe dvogodišnji mandat, tako da će čitav dom biti ponovo biran 2020, dok članovi Senata služe četvorogodišnji mandat.

broj komentara 0 pošalji komentar