Kako su Pakt i Kompakt planirali osvajanje Evrope

Na početku pojašnjenje – dokument se bavi ekonomskom i drugom migracijom, ne izbeglicama.

Tema zaista pokazuje crte bizarnosti. Paralelno sa političkom dramom koja potresa Evropsku uniju od izbijanja migracione krize, svetske i evropske diplomatije u tišini i na "autopilotu" (termin Hajnc Kristijana Štrahea) dogovaraju se o dokumentu koji dodatno olakšava ekonomsku migraciju (Global Compact for Safe, Orderly and Regular Migration).

Nakon što je u leto ove godine dokument izdogovaran i postao spreman za svečani potpis, istina u startu bez Vašingtona i Budimpešte, ali zato zajedno sa svim drugim članicama UN, odjednom su počela da pljušte povlačenja.

Pitanja je više. Kao prvo, da li državne garniture znaju šta rade njihove diplomatije? Primenjeno na Evropu, da li su evropske politike znale šta rade evropske diplomatije? Dilema deluje redundantno, gotovo smešno, zato što su nacionalne diplomatije deo, i to u pravilu vrlo poslušni deo, svake državne vlasti.

Odgovor je – naravno da su vlade u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, a to su zemlje o kojima se govori u ovom tekstu, znale o kakvom su se to dokumentu njihove diplomate usaglašavale u njujorškom sedištu Ujedinjenih nacija od februara ove godine.

Austrija je štaviše zastupala čitavu Evropsku uniju u tom procesu, dogovarala se za sve druge! Bilo je to racionalno i štedljivo rešenje, jer kako Beč do decembra predsedava Uniji, zašto da svi rade sve, kad su asocijacije država savršena platforma za podelu rada i delegiranje interesa.

A onda se, nakon što je za EU uspešno izdogovarala Pakt i Kompakt o migraciji, Austrija prva povukla iz oba dokumenta.

Van der Belen: "Narušen ugled Austrije"

"Oba" je rečeno ironično, ali nije bez podloge u realnosti. Kritičari austrijskog odustajanja od potpisivanja dokumenta, a oni su glasni, uticajni i uporni, od predsednika Van der Belena, preko najvećih nacionalnih medija, do umetničkih i akademskih elita, optužuju Slobodarsku partiju da je ucenila koalicionu vladu i prevario javnost kad je svirao povlačenje.

U takvom kontekstu svaka reč, svaki prevod i zarez se vide kao deo desnopopulističke manipulacije, između ostalog i to da se dokument na engleskom zove "kompakt", što je "u zloj nameri" prevedeno kao pakt. Kakav su to tajni cilj sprovodile desne snage kad su javnostima svojih zemalja poturili pakt umesto kompakta? Zvuči kao vic, ali tako slično, samo pristojnije, pita se i najznačajniji austrijski list Prese, kad prevod na "pakt" sumnjičavo proglašava "pakovanjem" zdesna.

Usput, pakt i kompakt kao imenice su na engleskom sinonimi i obe znače ugovor, dogovor, sporazum. Jedina razlika je u tome da "kompakt" može biti upotrebljen i kad se misli na pudrijeru, a pakt ne može.

Da li su neke evropske diplomatije stajale pod impresijom kako se to u Ujedinjenim nacijama prošlih meseci dogovarala nijansa pudera za ublažavanje kontura migracione krize, pa shodno tome slale depeše u ministarstva, a populistička desnica ih dezavuisala tendencioznim prevodom?

Potpredsednik austrijske vlade Hajnc Kristijan Štrahe uopšte ne krije da je on glavna snaga koja stoji iza povlačenja Beča iz globalnog Migracionog pakta. U tom smislu nema tajne, igra se otvorenih karata.

Gore spomenuti kritičari, kao državni predsednik, leva humanistička javnost, glavni mediji, uključujući i vrlo oštre reakcije nacionalne televizije ORF, zameraju Štraheu niz neistina i manipulativnih interpretacija kojima je isforsirao austrijsko distanciranje od Pakta.

Između ostalog, stavlja mu se na dušu i to da je "regularnu migraciju" iz naslova engleskog originala netačno preveo kao "plansku migraciju", pa na loš prevod još dodao i laž kako se u tom dokumentu pravo na migraciju definiše kao ljudsko pravo u jurističkom smislu.

Berlin: Na prstima, tiho, tiše

Nemački slučaj je drugačiji, ali isto zanimljiv. Tamo "kampanju zastrašivanja" (Špigl) protiv Pakta u principu vodi AfD, desničarska Alternativa za Nemačku.

U principu, jer osnaženi predstavom o novom ideološkom pozicionisanju vladajućeg Hrišćansko-demokratske unije posle kongresa stranke za mesec dana, sad se javljaju i drugi, kao na primer Mihael Krečmer (CDU), predsednik vlade nemačke pokrajine Saksonije.

Način na koji se vlada u Berlinu do sada dogovarala i tretirala Migracioni pakt, Krečmer naziva "neodgovornim".

Krečmer, u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung (FAZ): "Populisti podmeću javnosti 'fejk njuz', hrane je lažnim vestima, nadajući se širokom narodnom protestu. Ali oni to mogu zato što je u nemačkoj javnosti izostala svaka javna rasprava o tom međunarodnom dokumentu. Kako je moguće da u toj tako osetljivoj temi vlada u Berlinu deluje tako tehnokratski? Lekcija koju je federalna vlada ne mogla, nego morala poneti iz 2015. je maksimalna transparentnost, puna informacija, diskusija u parlamentu i javnosti."

Krečmer je CDU, a ne AfD: on je "dobri" konzervativni, a ne "divlji" desni. Kao takav, on optužuje svoju kancelarku u Berlinu da je nespretno vodila pregovore o Migracionom paktu. To se još računa kao blagi tretman. Za mesec dana, kad Merkelova bude napuštala čelo stranke, Krečmer ili neko drugi iz Unije optužiće je da je namerno vodila pregovore na taj način, s predumišljajem tajno, dok ne bude kasno za javne proteste.

Za uspeh takve taktike tihog uvođenja Nemaca u globalni strateški pakt o migraciji, Angeli Merkel je nedostalo samo mesec i po dana. Protesta je bilo, ali sa strane AfD-a, a oni se u humanističkom bloku ne smatraju legitimnom političkom snagom, već manipulatorima koji revizionistički kopaju po nemačkoj istoriji.

Kad Alis Vajdel, vođa parlamentarne frakcije AfD u nemačkom Bundestagu, izjavi kako je Migracioni pakt "globalni program preseljenja posle koga u Evropi neće ostati kamen na kamenu", onda pristojni Nemci to dalje i ne čitaju, jer im se iz krugova levih humanističkih elita poručuje da su to sve nacisti. Ako ih se i dalje bude ignorisalo, verovatno će to i postati.

Nemački elektorat i inače manje misli, a više veruje, samo na krivom mestu, ne u religiji, već u politici.

Da je Štrahe ćutao – kao što su i on i njegov ministar unutrašnjih poslova Kinkl ćutali za sve vreme dok je njihova minstarka spoljnih poslova Knajsl koordinisala pregovore EU o Migracionom paktu – nemačka kancelarka bi dobila tih mesec i po dana tišine.

Bern: Meki zakon, tvrdi stav

Švajcarska je, isto kao i Austrija, uredno izdogovarala Migracioni pakt, da bi se sad povukla.

I pored molbi, objašnjenja i preklinjanja ministra spoljnih poslova Ignacija Kasisa pred članovima parlamentarne Državno-političke komisije da prihvate status kvo, Komisija je službeno i većinski jasno (15:9) zatražila od vlade da se uzdrži od potpisivanja Migracionog pakta.

Obrazloženje Komisije: "U slučaju Migracionog pakta UN radi se o takozvanom 'mekom pravu', koje za Švajcarsku nije direktno važeće, ali je politički obavezujuće. To konkretno znači, da se iz samog čina potpisivanja tog dokumenta u perspektivi rađa običajno pravo, iz kog u kasnijim fazama mogu proizlaziti nacionalni zakoni. Budući da Migracioni pakt tretira vrlo senzibilnu tematiku (ekonomsku migraciju), i to sa namerom dalekosežnih promena svih društvenih i državnih instanci, primereno je da se Parlament detaljnije nego do sada pozabavi mogućim posledicama po Švajcarsku.

Parlamentu se mora dati dovoljno vremena da shvati razmere promena koje se tim dokumentom uvode. Vladi se zbog toga preporučuje da povuče svoj pristanak, ili ga odloži, dok zakonodavac nije rekao šta o tome zaista misli."

Za u demokratijama uobičajenu učtivu komunikaciju između zakonodavca (parlamenta) i egzekutive (vlade), ovo je vrlo grubi ton. Tu švajcarski zakonodavac kaže vladi – ne dopuštamo da nas zbrzate.

Migracioni pakt, humanistička vežba u licemerju?

Migracioni pakt nigde eksplicitno ne uvodi pravo na ekonomske migracije kao ljudsko pravo, ali istovremeno i ne pravi razliku između legalne i ilegalne migracije. Odnosno da, razlikuje, ali tek kad svi koji hoće uđu u zemlju koju hoće, koja pri tome ne sme da ih zaustavi na svojim granicama i koja je u obavezi da im otvori sve socijalne sisteme kojima raspolaže – tek tada, post festum, može se utvrđivati da li je neko tu "ilegalno", ali je i onda mogućnost deportacije više teoretska nego realna.

FAZ: "Migracioni pakt nije međunarodnopravno obavezujući, što stoji napisano dovoljno prominentno u njegovim odredbama. Tako kako je sročen, on neće inicirati seobu naroda. Ko to tvrdi, grubo laže. Čemu onda tolika strka? Pa pre svega zbog toga što reakcije pokazuju da Evropa još pati pod traumom iz leta 2015. Ali čak i ako se Pakt shvati kao neobavezujuća politička deklaracija, ostaje principijelno pitanje – zašto potpisivati nešto za šta i njegovi zagovornici kažu da će se ignorisati odmah posle potpisivanja?"

U tekstu pod naslovom "Duh nečastivi Migracionog pakta", švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ) opisuje proces nastanka tog dokumenta kao politički incident: "Globalni migracioni kompakt, koji je pregovaran poslednje dve godine daleko od očiju javnosti u diskretnoj bešumnoj atmosferi palata UN i ministarstava diplomatije, odjednom je izguran na čistac. Austrija se spektakularno povukla, ali otpor raste i u drugim zemljama. Ne treba imati nikakvu sumnju – taj dokument će početkom decembra biti potpisan u Maroku od većine svetskih vlada. Uzdržaće se samo šačica. Svejedno, njegova kritika mora ostati legitimna stvar."

Logika Migracionog pakta je zaista naherena (NZZ) – ako je taj dokument bezopasna, bezuba vežba u licemerju koja nikoga ni na šta ne obavezuje, zašto ga potpisivati? S druge strane, ako je cilj Pakta da pripremi pravno tlo za globalni cilj demontaže nacionalnih država i kultura, onda o njemu tek treba razgovarati.

Najveći problem u aktuelnim raspravama oko Migracionog pakta je u tome da on demaskira jedan težak deficit Evropske Unije – ona ekskluzivno političkim temama počinje da prilazi na nepolitički način.

Prevedeno, to znači sledeće: Politika je u demokratijama prostor gde se sučeljavaju i takmiče interesi različitih društvenih slojeva i grupa. Pobednici se utvrđuju na izborima, nakon četiri ili pet godina sve opet ide iz početka. "Prolazni" pobednici žive u tesno skrojenom legitimističkom korsetu, jer se brinu ne samo za svoju vlastitu klijentelu već i za "poražene" glasače.

Vrhovi Evropske unije su se u dobroj meri izuzeli iz tog demokratskog mehanizma i sad deluju s visokih moralnih i vrednosnih pozicija, utvrđuju procese za idućih sto godina, a imaju legitimitet za pet.

Za razliku od njih, nacionalne države i dalje deluju "sitno" politički, prvo pitaju građane da li žele radikalne promene. Kako nikad nijedno društvo u istoriji nije prihvatilo radikalne promene bez rata i revolucije, odgovor koji nacionalne vlade dobijaju je uvek "Ne!", ili "Ne sad!".

Situacija je trenutno sledeća: imamo ispolitizovane države i depolitizovanu Evropu.
Opasne i potencijalno zloćudne su na neki način obe strane – i uskogrudo ispolitizovane nacionalne države, i moralno uzvišena Evropa koja bi raskućila trud generacija, a da ne trepne, i to u tišini, pre nego što biračke mase i shvate o čemu se tu razgovara.