Izbori u Nemačkoj: Prvo Hesen, onda Berlin

Da li četvrti kabinet Angele Merkel od aprila ove godine postoji, ili samo preživljava? Da li opstaje na nogama ili na kolenima? Da li radi ili samo "petlja", kako se sve češće čuje i čita u ovdašnjim medijima?

Kad je reč o "petljanju" u politici, nemački jezik koristi u žargonu metaforu "herumwursteln", što bi bila vizuelizacija osobe koja "nešto petlja s kobasicom". Pravi kobasice, a u stvari ne zna kako, pa je i rezultat takav, zapetljan.

Kako se kobasice uglavnom prže, peku i bacaju na roštilj, onda je glavna nada svakog netalentovanog kuvara da će termička obrada sakriti tragove prethodnog "petljanja", barem toliko da mu se krajnji korisnici ne dignu od stola i odu negde drugde.

Ako se ta vesela nemačka reč dalje prati u etimološkom vijuganju, dolazi se do njenog glavnog značenja, a to je – amaterizam.

Čak više nije ni glavno pitanje hoće li vlada u Berlinu pasti odmah posle Hesena ili nešto kasnije, da li će Angela Merkel biti potvrđena kao šefica stranke na kongresu CDU početkom decembra, ili ne.

Naprotiv, težište se trenutno stavlja na amaterizam kojim federalna vlada rešava krize i upada u nove pre nego što se izvukla iz starih.

Ne samo mediji, čak i sama Angela Merkel govori o lošem bilansu vlade, nadajući se da će se ta vrsta mazohizma isplatiti u taktičkom smislu.

Kancelarka u govoru u Diburgu (Hesen) pre dva dana: "Biću sasvim otvorena: nije dobro to što smo poslednjih meseci radili. Ali nemojte nas sad kazniti na izborima u Hesenu samo da biste opalili šamar Berlinu! Nemojte ugroziti budućnost svoje pokrajine samo da biste nas kaznili!"

Profesionalci u Vizbadenu, amateri u Berlinu...

U Vizbadenu (Hesen) je trenutno na vlasti koalicija CDU/Zeleni. Pokrajinski premijer je Folker Bufije (CDU), a vicepremijer i ministar privrede Tarek el Vazir (Zeleni).

Pri tome strah od poraza ima samo CDU, dok Zeleni rado idu u izbore.

Prvi u ispitivanjima javnog mnjenja gube do četrnaest odsto glasova, za druge su prognoze kako bi mogli skoro udvostručiti rezultat s prošlih izbora (2013: 11 odsto).

NZZ: "Ne samo da je crno-zelena koalicija u Hesenu popularna i funkcioniše savršeno već i peva u jednom glasu sa socijaldemokratama kao najvećom opozicionom strankom.

Svi su se udobno namestili u tom aranžmanu – Torsten Šefer (SPD) se gurnuo u političku sredinu, Bufije (CDU) govori kao da je iz Zelenih, a El Vazir (Zeleni) im donosi pozlatu najomiljenijeg pokrajinskog političara. Oni su kao jednojajčane ideološke trojke, kad ih gledaš, ne zna se ko je ko. A nije ni bitno!"

Ako su tri glavna igrača CDU, SPD i Zeleni isti, složni i izmenljivi, zašto onda dva prva tako dramatično gube, a treći dobija?

Ne samo Zelenima da se prognozira visoki rezultat (20 odsto), i svi drugi bi se danas mogli pomeriti koji korak napred: levica sa pet (2013) na osam odsto, liberali (FDP) sa pet na devet, AfD sa četiri na čak 12 odsto, tri puta više nego pre pet godina!

Samo jedna varijabla ujedinjuje tako nelogično ponašanje hesenskih glasača, a to je stav prema saveznoj vladi u Berlinu i njenom "petljanju" s nizom izazova kojima nije dorasla.

Kancelarkin vapaj "nemojte nas kazniti u Hesenu samo da biste Berlinu opalili šamar", odnosno, nemojte uništiti profesionalce u Vizbadenu samo da biste prodrmali amatere u Berlinu, narasta do dileme dostojne antičke drame.

ZDF: "Sve je moguće – i kancelarkin odlazak, i slom velike koalicije. U toku izborne kampanje protekle sedmice Angela Merkel je rekla – 'prvo se glasa u Hesenu, a onda se razgovara o Berlinu'.

Jedina strategija koja joj je ostala jeste da u javnoj svesti stvori radikalnu distancu između pokrajinskih vlasti u Hesenu i saveznih u Berlinu. Za kancelarku se već više puta pisalo da je 'odmerkelovana' (ausgemerkelt), tome se nedavno pridružio i termin 'sumrak kancelarke' (aluzija na Vagnerov 'Sumrak bogova', prim. V. K.).

U suštini, ona uvek koristi istu mustru za pletenje: najpre mala porcija samokritike, onda što više distance između uspešnih i neuspešnih delova političkog pogona, u ovom slučaju između Hesena i Berlina."

"Distanca" je čarobna reč hesenske izborne kampanje, nepresušna argumentacija koja se odvija u varijacijama "oni nisu mi, mi nismo oni".

To je taktički pokušaj stvaranja distance između pokrajine i federacije, između Unije koja vlada u Berlinu i one u Vizbadenu, između socijaldemokrata koji vladaju u Berlinu i zaboravljaju da su opozicija u Vizbadenu.

Kancelarkina "mustra za pletenje" (ZDF) koju preporučuje glasačima Hesena je – spasite ono što valja, jer na taj način spasavate ono što ne valja.

Sam izborni slogan – prvo ćemo uzeti Hesen, onda popraviti Berlin – kao da je pisao Leonard Koen: "First we take Menhesen, then we take Berlin"!

FAZ: "Retorika povlačenja"

U komentaru frankfurtskog lista, autor Kristijan Gajer opisuje retoriku i držanje kancelarke kao "već otišle".

Kancelarkinom "sudbinskom rečenicom" komentator naziva njenu izjavu: "Svi pokušaji onih koji danas, ili su juče pokušavali da odrede mog političkog naslednika, jesu propali".

U nemačkom originalu ono "danas", što znači sad, između bavarskih i hesenskih izbora, nema pratnju gramatičkog vremena. Ono je samo, inokosno, gramatički nepravilno upotrebljeno. Propali su pokušaji smene "juče", to jest prošlih godina, dok "sada" ostaje nepokriveno, znači moguće.

Analizirajući tu rečenicu natenane, učenim jezikom u hermeneutskoj strukturalnoj metodi, autor dolazi do sledećeg zaključka: kancelarka se već pomirila s odlaskom. Ona je za sebe samu bivša, sad samo traži pogodan momenat da to saopšti javnosti.

FAZ: "U paradoksalnom vrhuncu već otišla Angela Merkel apeluje na birače u Hesenu da ne reaguju na paradoks birajte-dobre-da-biste-spasili-loše. Prevedeno, nemojte odlučivati o Hesenu samo da Berlinu udarite šamar, jer mi se nismo kandidovali u Hesenu!

Šta to ona njima u stvari kaže? Birajte me, ali me nemojte zadržati. Nemojte postaviti krst iznad mene, već iza mene, na glasačkom listiću! Ja sam ona koja nije! Strategija odlaska umotana u starozavetnu terminologiju već se prepoznaje. To je Frojd naopačke: Onde gde jesam, tamo me nema."

Analiza nije bez crnog humora, za šta se bez autorove namere pobrinulo njegovo prezime "Geyer", u izgovoru istovetno sa imenicom "Geier"/lešinar".

Na taj nenamerni citat, dolazi još i namerni "lešinarski" citat sa starozavetnom izrekom "Ja sam koji jesam", koju izgovara Jahve kad se prvi put javi Mojsiju iz gorećeg žbuna. "Ja sam" u takvom kontekstu je – ja sam bog!

A "bog" je rekao da se više neće kandidovati na izborima – osim sada u Hesenu, kad se o njemu/njoj ionako ne glasa!

A sad adio...

Austrijanci, u visokom postotku zadovoljni što su izbegli krizu zakasnele političke smene, koja već godinu dana potresa Nemačku, ne drže mnogo do kriptičnog jezika kad se radi o sudbinu vlade u Berlinu.

Prese juče, u subotu: "Već je vreme za Angelu Merkel da se povuče sa vlasti. Ta takozvana 'velika koalicija' bez snage i ideja ne služi Nemačkoj ako ostane na vlasti još tri godine."

Prese 27. septembra: "Moć Angele Merkel se topi iz dana u dan. Taj proces njene lične recesije je nezaustavljiv. Pri tome pravi izazovi tek dolaze – izbori u Bavarskoj 14. oktobra i Hesenu 28."

Oni prvi su u rezultatu poslali katastrofalnu poruku u Berlin, ali su tamo svi disciplinovano ostali na svojim mestima čekajući izbore u Hesenu.

Sad se i oni održavaju, a izgledi nisu sjajni za koaliciju u Berlinu, čak i ako gubici ne ispadnu tako drastični kako se prognozira u ispitivanjima javnog mnjenja.

Tarek el Vazir, premijer u Vizbadenu, ili kancelar u Berlinu?

NZZ: "Tarek El Vazir iz Zelenih odlučuje ko će biti premijer Hesena. A ako na izborima danas prođe još bolje nego što se pretpostavlja, to bi mogao biti on sam."

"Taj je materijal za kancelara", pisao je minhenski SDZ još 2009. o El Vaziru.

Tarek el Vazir (r. 1971, Ofenbah na Majni) ima jemenskog oca i nemačku majku.

Mogao je biti i hrišćanin i musliman, kao što su mediji svojevremeno pisali za Obamu da je mogao biti "i beo i crn". I jedan i drugi su pitanje ličnog identiteta definitivno rešili ženidbom – Obama je postao "obojen" uz Mišel, a El Vazir musliman kad je suprugu doveo iz Jemena.

Politikolog po obrazovanju, političar po profesiji, Nemac po patriotizmu, El Vazir je bez premca najpopularniji političar u Hesenu.

Ovako švajcarski NZZ opisuje tajnu njegovog uspeha: "Mnogo važnije od socijalnog pitanja u Hesenu je razlika između onog društvenog miljea otvorenog ka svetu i budućnosti i tradicionalista koji se tvrdokorno drže prošlosti i proverenog.

Migraciona kriza 2015. je tu liniju razgraničavanja gurnula u sam centar. Na toj graničnoj liniji između starog i novog mogle su da se profiliraju i socijaldemokrate, ali u nameri da budu svačija simpatija, postali su svačija luda."

NZZ i dalje: "Za razliku od njih, Zeleni profitiraju u procesima društvene fragmentacije i individualizacije. Oni ne pokušavaju da budu 'everybody's darling', već se koncentrišu na glasački segment imućnog i akademski obrazovanog centra, kome daju u ruke monetu i moral.

Između Zelenih i njihovog glasačkog tela na delu je klasična klijentelistička politika ('monete', u smislu dobrih mesta i visokih plata, prim. V. K.) uz superiorni osećaj da stoje na stani dobra i napretka ('moral')."

Pre 23 godine, kad je El Vazir prvi put za Zelene ušao u pokrajinski parlament Hesena, stariji poslanik iz CDU-a ga je pitao: "Tarek, kad muslimani preuzmu vlast u Nemačkoj, hoćeš li reći neku dobru reč za mene?" Opisujući događaj u intervjuu za Velt (29. 4. 2010), El Vazir kaže da je "ostao bez teksta".

Poslanik koji je to pitao spada u "originale", kako se kolokvijalno zovu političari koji izgledaju kao sinteza "originalnih" postavki stranke – u slučaju CDU hrišćanin, beo, konzervativan, voli kobasice u kiselom kupusu.

U međuvremenu je i El Vazir postao "original" – Zeleni original.