Ukrajinska pravoslavna crkva – nezavisnost ili novi razdor

Za Ukrajinu je odluka Sinoda Carigradske patrijaršije da se pristupi davanju nezavisnosti ukrajinske crkve nešto o čemu su dugo sanjali. Ukinuta je i odluka iz 1686. godine, prema kojoj je Kijevska mitropolija predata Moskovskoj patrijaršiji.

"Ovo je pitanje nezavisnosti, pitanje nacionalne sigurnosti i svetske geopolitike. Imperija je izgubila jednu od poslednjih sfera uticaja na svoju bivšu koloniju. Ovo je pad Trećeg Rima", poručio je predsednik Ukrajine Petro Porošenko.

S poglavara nekanonske crkve u Ukrajini Filareta skinuta je anatema. Zagovornik je nezavisnosti ukrajinske crkve, bliskih veza sa Zapadom i glasan kritičar ruske politike. Smatra da je otvoren put da se tri pravoslavne crkve u Ukrajini ujedine u jednu nezavisnu.

"Mi Ukrajinci ne želimo nikakvu konfrontaciju zato što ne želimo da damo Moskvi izgovor za mešanje u naše unutrašnje poslove", rekao je Filaret, poglavar nekanonske crkve u Ukrajini.

Ruska pravoslavna crkva je faktički prekinula odnose sa Carigradskom patrijaršijom. Njen potez vidi kao najveći razdor u hrišćanstvu u poslednjih hiljadu godina.

"Ovo legalizuje raskol. Svojim delima, Carigrad je prešao crvenu liniju i naneo katastrofalnu štetu čitavom pravoslavnom svetu", istakao je Vladimir Legojda, portparol patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila.

Kremlj je zabrinut, ali, kako kaže, država ne može da se meša u međucrkveni dijalog. Reagovaće ako događaji krenu nelegalnim putem.

"Rusija će isključivo političko-diplomatskim načinima zaštititi interese pravoslavaca. To je apsolutno osnovan i razumljiv stav", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Inače, ruski predsednik Vladimir Putin se sastao sa ruskom Savetom bezbednosti, a u fokusu sastanka bila je situacija oko Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini.

Analitičari ocenjuju da je osim u crkvenom smislu, ovo i značajan politički uspeh Petra Porošenka, koji povećava njegove nade za predsedničke izbore iduće godine.