Sve reprize nemačke državne sapunice

U uvodu je neophodno naglasiti da se najnovija svađa popela do privremenog klimaksa prošlog petka, upravo na Svetski dan mira. Ironija, reklo bi se, kad bi ostatak sveta živeo u miru. Kako mira nigde nema i svi se svađaju, Nemci su u dobrom proseku.

EU se na samitu u Salcburgu prošle srede i četvrtka nije pomerila nijedan korak, ni u željenom, ni u neželjenom pravcu.

Bregzit je zaustavio svaki razgovor o proširenju Unije. Pojačanje granične trupe Fronteks, i u broju i u kompetencijama, koje je takoreći do juče izgledalo kao gotova stvar, odjednom se pretvorilo u tvrdi orah nacionalnih suverenosti.

Na to su još britanski tabloidi posle Salcburga sve preostale evropske vlade nazvali "prljavim pacovima", "EU dirty rats", što se u igri reči može shvatiti tako, kao prljavi evropski pacovi, ali i "vi, prljavi pacovi".

Što su britanski "bregzitaši" agresivniji prema premijerki Terezi Mej, to će ona biti agresivnija prema vrhu EU.

To za posledicu ima da će članice EU i Brisel biti sve agresivniji prema Terezi Mej, a ona onda prema domaćim tvrdim "bregzitašima", a oni onda prema njoj, a ona onda prema Briselu... i tako do političke erupcije u proleće iduće godine.

Proces je jasan, u Salcburgu se čitao kao knjiga. Njegov dalji razvoj će biti sve mučniji.

Poenta ovih digresija sa afere Masen je da pokažu kako u čitavoj Uniji i bez nje kuva i kipi, kao da nije Svetski dan mira. Ili kao da se Austrijanci nisu ozbiljno pripremali da svima pokažu kako se vodi Evropska unija!

Kemnic, ili probošću te na kraju balade

Kad, ako ne sada je prava prilika za nemačku uozbiljenu nepopustljivost, bez trunke lepršavosti koju obično pokazuju mediteranske vlade u sličnim prilikama.

U svom vidljivom delu, afera Masen je u sledećem: u noći između 27. i 28. avgusta došlo je do masovne tuče "više nacionalnosti" (lokalni policijski izveštaj) u Kemnicu. Sve žrtve, od toga jedna sa smrtnim ishodom, jesu nemački državljani; svi uhapšeni su azilanti iz Iraka i Sirije.

Dan posle toga su agresivne desničarske grupe spontano organizovano, ili organizovano spontano, to je sad pitanje, krenule u ulični lov na strance. Barem takav zaključak dopušta video-materijal koji se našao na društvenim mrežama.

Početkom septembra, kad su svi u Evropi u neverici vrteli glavama pitajući se da li su bili svedoci nečeg starog, povampirene 1933, ili nečeg novog, posledica seobe naroda 21. veka, Masen je dao "dinamit" intervju Bildu.

Konkretno, ono što je Masen rekao je "ja ne znam šta sam video". Da neko nekog juri, nije sporno, ali ko koga, da li pre smrti u Kemnicu, ili zbog smrti u Kemnicu – to nije jasno.

Evo te "četiri dinamit-rečenice" (Velt) koje je izgovorio Masen: 1. Video iz Kemnica "verovatno nije autentičan"; 2. Radi se o "ciljanim dezinformacijama"; 3. Funkcija tog videa je da "proizvede i "napujda" određeno raspoloženje"; te 4. Da je on, Masen, samo skrenuo pažnju na "pokušaj dezinformacije", ali da nikad rekao da je reč o falsifikatu – možda jeste, možda nije.

Problem je naravno u tome da Masen ne nastupa kao neverni Toma u političkom smislu, niti kao član AfD-a, iako je do sada dao dovoljno signala da je njihov simpatizer.

Masen je glavni nemački obaveštajac, pretpostavka je da on ne nagađa da li se nekim materijalom manipulisalo. On to ili zna, ili nije kompetentan da vodi jednu od najmoćnijih evropskih obaveštajnih službi.

Očigledno, tako je mislila i kancelarka Merkel. Sve do prošle sedmice se u nemačkom državnom vrhu razgovaralo o Masenovoj sudbini.

Da li jedan obaveštajac tog ranga može sebi da dopušta javne insinuacije o jednoj osetljivoj temi, u stilu nešto sam video, ne znam šta, odnosno znam, ali ne smem da kažem? Da li ga kazniti ili nagraditi? Kako ga kazniti tako da ga nagradiš? Kako ga nagraditi, a da izgleda da si ga kaznio?

Koalicione socijaldemokrate su bile za kaznu, kancelarka i njen najbliži CDU krug takođe, iako im se predstave kazne nisu poklapale.

Isluženi špijuni nikad nisu jednostavan slučaj, čak i kad koalicije nisu tako krhke kao što je ova, zakržljala grančica na moćnom stablu nemačke istorije.

Početkom prošle sedmice je dogovoren kompromis CDU/CSU i SPD – Masen će biti smenjen sa funkcije, dakle kažnjen, i istovremeno postavljen na mesto državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova Horsta Zehofera, dakle nagrađen.

Pojam kaznene nagrade je najlakše shvatiti kroz lapidarni komentar kojim je austrijski dnevni list Prese propratio kraj službenog mandata Euleksa prošlog juna: "Euleks propao, ostaje na Kosovu u savetodavnoj misiji."

Propast je najbolji savetodavac

"Kompromis" se promptno pokazao kao prozirna folija umotana oko još jednog strahovitog poraza nemačkih socijaldemokrata pod novom šeficom, Andreom Nales.

Sled zaključivanja u socijaldemokratskoj bazi, u kojoj su i dalje dominantni protivnici koaliranju sa CDU je izgledao ovako: "naša" Nales je lupila po stolu i rekla kancelarki da tako više ne ide – Masen ozbiljno podriva smireni nemački multikulturalizam, paktira sa desničarskim AfD-om i zaslužuje kaznu. Kancelarka se složila.

Onda je kancelarka rekla – smenićemo ga sa funkcije i prebaciti u odgovornost Zehofera, nek tamo u njegovom superministarstvu (za policiju, građevinarstvo i domovinu) nadgleda, kontroliše i savetuje.

To će biti kraj i jednog i drugog, budući da su pokrajinski izbori u Bavarskoj za tri sedmice, a Zehofer (CSU) je postao vrlo neomiljen kod bavarskih glasača, veliko opterećenje za bavarskog guvernera Markusa Sedera (CSU). Neka Seder miče i jednog i drugog!

Na to je "naša" pametna Nales rekla, pa to je prihvatljiv kompromis. Mi, socijaldemokrate, u to ime ćemo skinuti našeg čoveka sa funkcije državnog sekretara u Ministarstvu policije, i na to mesto za kaznu postaviti Masena.

Na takvu kombinaciju je eksplodirao bes socijaldemokratske baze. Toj provali ljutnje je sigurno kumovala i činjenica da je poslednje ispitivanje javnog mnjenja konstatovalo dalje klizanje socijaldemokrata, još niže od istorijski najlošijeg izbornog rezultata prošle godine od 20 odsto. Sad su pali na treće mesto, iza AfD-a, i izgubili još dva procenta podrške.

Jedino što je Nalesova mogla je bilo da se prošlog petka povuče iz dogovora o premeštaju obaveštajnog šefa i ostavi kancelarku Merkel, ukoliko bude insistirala na tom rešenju, bez koalicionog partnera.

Nemački kancelari po ustavu imaju široke kompetencije, mogu bez zakonskih problema otpuštati ministre i visoke činovnike ako ne slede glavnu liniju vlade (tzv. Richtlinienkompetenz).

Kancelarka Merkel bi mogla otpustiti i Zehofera, i Masena, i čitavu tu nesrećnu socijaldemokratsku četu – ali ne može da otpusti istorijski trenutak i svoju ulogu u njemu. Ako padne SPD, pada i ona s njim.

U stvarnosti, nemačke socijaldemokrate spadaju u tabor gubitnika od kada su se identifikovali sa Merkelkinom migracionom politikom u septembru pre tri godine.

Od tada samo klize, da bi se sa ulaskom u četvrti kabinet Angele Merkel u martu ove godine činilo da su ostali ne samo bez podrške biračkog tela, već i bez kičme.

Socijaldemokrate su dakle već pale, a kancelarka nije zato što stoji na njima – njihova pala tela je kao eho bivše partijske slave drže na vlasti.

Šta rade poraženi, propali i neželjeni u politici civilizovanih zemalja? Oni savetuju.

Nevolja je kad se skupi previše poraženih na malo kaznenih savetodavnih mesta. Pored Zehofera će sedeti ili njegov sadašnji državni sekretar, socijaldemokrata Gunter Adler, ili uskoro bivši šef nacionalne obaveštajne službe Hans Georg Masen.

Gotovo je s dosadom

Reakcije medija se uklapaju u gorko-sarkastičnu notu Afere Masen.

Špigel: "U samo nekoliko meseci, Angela Merkel je izbrisala utisak kako vodi najdosadniji kabinet u nacionalnoj istoriji. S dosadom je nestala i varljiva predstava o stabilnosti ove vlade. Bilo nekad.

Kancelarkin mučitelj Horst Zehofer samo seje nemir otkad je iz Minhena prešao u Berlin. U slučaju Masen, on je vladinu koaliciju – ali pre svega socijaldemokrate u njoj! – odveo u političku provaliju."

NZZ: "Može li neko nokautirati sam sebe? Ako se pogleda slučaj Andree Nales, očito može. Umesto da dogovor koji je sklopila sa kancelarkom i ministrom policije smiri duhove, samo je svoj SPD dovela do belog usijanja. Sad se povukla iz dogovora.

Ali da li je to dovoljno? Nekad tako ponosna levo orijentisana nemačka narodna partija se pretvorila u skupinu drhtećih funkcionerskih listova na vetru."

SDZ: Aktuelni problemi, od "Afere Masen", do desnog ekstremizma, pokazuju kako su centrifugalne snage u nemačkoj politici i društvu sve jače. Neugašena svađa između CDU-a i CSU-a, kao i lomljivo stanje koalicije sa SPD-om snose odgovornost za takvo stanje. Etablirane partije širom otvaraju vrata desnim nacionalistima.

FAZ: "Trule kosti, goli živci vladajuće koalicije. Slučaj Masen je koaliciju doveo na ivicu nervnog sloma – sve zbog četiri rečenice jednog činovnika. U SPD-u tinja neugašena čežnja za odlaskom u opoziciju. Ali u igri je ovog puta mnogo više od njihovog duševnog mira i čiste savesti.

Rečnik besa se čak više i ne upućuje koalicionim partnerima. Novi cilj socijaldemokratske baze je: Nalesova mora pasti!

Pažljivi čitalac je sigurno primetio ekstra uvredu koju nemačkim socijaldemokratama upućuje švajcarski komentator – on ih zove "levom narodnjačkom partijom".

CDU Angele Merkel je sasvim regularna desna narodnjačka partija. Tom podelom "narodnjačke baze" na levu i desnu negira se ideološka individualnost nemačkih socijaldemokrata.

To je mišljeno ne da analizira, već da boli.