Oluje će biti sve razornije

Uragan "Florens" i tajfun "Mangkut" odneli su desetine života na istoku SAD i Filipinima. Istraživači kažu da zbog klimatskih promena neće biti više oluja, ali će biti sve moćnije i pojavljivaće se i tamo gde ih sada nema.

Ova sezona tropskih oluja već sada je jača od prošlogodišnje, kaže za Dojče vele Tobijas Gajger, naučnik Potsdamskog instituta za istraživanje klime.

"Aktivnost jedne sezone ne meri se samo brojem oluja koje stignu do kopna nego koliko tropske olujne energije se ukupno generiše iznad okeana", kaže on. "Već sada je generisano više energije u severnoj hemisferi nego u celoj 2017. godini."

"Tu doduše ne postoji trend. Ali ključno je što očekujemo povećanje broja retkih, ali posebno jakih tropskih oluja. A to su one koje zbilja mogu biti opasne", kaže Gajger koji proučava posledice klimatskih promena na ekstremne vremenske neprilike i privredu.

Desetine žrtava, teške poplave

Teški pljuskovi i poplave pogađaju istočnu obalu SAD nakon što je otrpela udar uragana "Florens". Poginulo je najmanje trinaest ljudi. Reke u Južnoj i Severnoj Karolini dostižu rekordne vodostaje. Meteorolozi računaju sa preko 100 santimetara kiše ukupno tokom vikenda.

"Svi putevi u državi su trenutno pod rizikom od poplava", rekao je guverner Severne Karoline Roj Kuper.

Istovremeno je, 15.000 kilometara zapadnije, tajfun "Mangkut" odneo 25 života na Filipinima. Najjača tropska oluja godine opustošila je i poplavila najveće filipinsko ostrvo Luzon koje je dostigla sa vetrom od 175 kilometara na čas. Direktno je pogođeno pet miliona ljudi dok je izbeglo 105.000. Žrtve su živote izgubile uglavnom u klizištima.

"Već smo siromašni i ova oluja nam se događa", rekla je Meri En Baril (40) za agenciju AFP. Njeni usevi pirinča i kukuruza su uništeni. "Nemamo drugi način da preživimo", dodala je ona. Filipine pogađa dvadesetak oluja godišnje.

Okeani sve topliji

Tobijas Gajger objašnjava da klimatske promene povećavaju temperaturu mora što je neophodan uslov za tropske oluje.

"Kada su te temperature visoke, oluje mogu na većim distancama prikupljati energiju i nanositi veću štetu. Postoje oblasti koje su na granici da dostignu temperature dovoljne za nastanak tropskih oluja - one bi mogle da se pojave sve do severnog Atlantika i pogađaju oblasti koje su do sada retko ili nikada bile na udaru", kaže on za Dojče vele.

"Ukupno sa klimatskim promenama ne očekujemo po svaku cenu više oluja, ali očekujemo posebno jake oluje", dodaje ovaj naučnik.

Gajger podseća da je prošla godina bila rekordna što se tiče materijalne štete nakon sezone uragana sa 280 milijardi dolara. On nije želeo da prognozira štetu ove sezone koja traje još dva meseca. "Načelno će uragani ubuduće nanositi više štete. Važan faktor je tu i blagostanje. Ljudi grade više skupljih kuća u delimično veoma ranjivim oblastima."

"Recimo u Severnoj Karolini se potpuno ignorišu klimatske promene i rast nivoa mora. Tamo se izvode građevinski projekti na ostrvima koja bi narednih decenija mogla često da budu pogođena ."

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 16. sep 2018, 15:34)
anonymous [neregistrovani]

Вала некада је било далеко горе

Јер се на дну океана налазе многи још увек неоткривени градови и насеља док такозвани научници тврде да су до сада пронађени градови на дну до око 5% истраженог океана.

(nedelja, 16. sep 2018, 15:05)
anonymous [neregistrovani]

Za vecinu

U neznanju je blagoslov.

(nedelja, 16. sep 2018, 12:29)
dan [neregistrovani]

Konstatacija

I ranije je bilo posizanja nivoa moar ! Koliko je od antike do srednjeg veka ćak nestalo gradova ili njihovih delova ! Np Pza je bila lučki grad a danas nije ni uz more !