Sve više gladnih u svetu zbog klimatskih promena

U godišnjem izveštaju UN navodi se da je broj ljudi koji se suočavaju sa hroničnim nedostatkom hrane sa 804 miliona u 2016. godini porastao na 821 milion u 2017, čime je preokrenut pozitivan trend prethodnih godina.

Najviše gladnih je u Južnoj Americi i Africi.

Analize pokazuju da klimatske promene, ekstremne suše i poplave, već utiču loše na proizvodnju pšenice, pirinča i kukuruza u tropskim i umerenim regiona, kao i da se očekuje da se taj trend pogorša jer se temperature povećavaju i postaju ekstremnije.

Budući da poslednje tri godine raste broj gladnih u svetu, UN pozivaju na zaštitu grupa koje su najranjivije, poput beba, dece, adolescenata i žena, kao i na veće napore u promovisanju politika koje će pomoći zajednicama da se adaptiraju na klimatske promene.

"Današnja poruka bi trebalo da uplaši svet", rekao je šef Svetskog programa za hranu UN-a Dejvid Besli.

Besli, kojeg je nominovala administracija američkog predsednika Donalda Trampa, naznačio je da klimatske promene utiču na porast loše ishrane svuda u svetu.

"Uticaj klimatskih promena je stvaran", istakao je Besli, mada je oklevao da odgovori kada je upitan da li promene izaziva čovek.

"Ako smo neuspešni danas, sa populacijom od 7,5 milijardi, zdravstvenim sistemom i tehnologijom koja nam je dostupna, čekajte još trideset godina, kada će na planeti biti 10 milijardi ljudi i kada građani Londona, Vašingtona, Čikaga i Pariza neće imati dovoljno hrane", upozorio je Besli.

Izveštaj UN je pokazao i da je sve više gojaznih ljudi, najviše u Severnoj Americi.

Kako se navodi, i neuhranjenost i gojaznost mogu da postoje u jednom domaćinstvu, jer loša ishrana povećava rizik od gojaznosti.