UNHCR: Preko 1.600 migranata stradalo na putu ka Evropi

U izveštaju, pod naslovom "Putevi očajnika", takođe se ukazuje na smanjenje ukupnog broja ljudi koji stižu u Evropu preko Sredozemlja ali i nagli porast broja davljenika.

Na svakih 18 osoba koje su došle u Evropu preko centralnog Sredozemlja, u prvih sedam meseci 2018, jedna je nestajala – što je više nego u istom periodu 2017, kada je odnos bio jedan utopljenik na svake 42 osobe pristigle u Evropu istom rutom.

"Ovaj izveštaj ponovo potvrđuje da je Sredozemlje jedna od najopasnijih ruta na svetu", rekla je Paskal Moro, direktorka Biroa za Evropu UNHCR-a.

"S obzirom da je broj novopristiglih na obale Evrope u padu, više se ne postavlja pitanje da li Evropa može da se izbori, već da li Evropa može da skupi ljudskost da spase živote", istakla je Morova.

Proteklih meseci UNHCR je, zajedno sa Agencijom UN za migracije (IOM), apelovao za predvidljiv, regionalni pristup spasavanju i iskrcavanju ljudi zatečenih u vodama Sredozemnog mora.

UNHCR takođe poziva Evropu da poveća broj bezbednih i zakonskih puteva do sigurnosti za izbeglice, uključujući i povećavanjem broja mesta za preseljenje i uklanjanjem prepreka spajanju porodica – da pomogne da se nađu alternative putevima očajnika.

U Izveštaju UNHCR-a se, takođe, govori o opasnostima sa kojima se izbeglice suočavaju putujući kopnom prema Evropi, a ponekad čak i kad su već na njenom tlu. Naglašava da je visok procenat onih koji su prešli more iz Libije a koji su bili žrtve nekog oblika zloupotrebe.

Osvrćući se na korake koje su neke države preduzele da bi sprečile ljude, a među njima i izbeglice, da stignu na njihovu teritoriju, Izveštaj apeluje na države da omoguće pristup postupcima azila onima koji traže međunarodnu zaštitu, kao i da osnaže mehanizme zaštite dece bez pratnje a koja traže azil.

Što se tiče Zapadnog Balkana, Izveštaj takođe navodi da je u Bosni i Hercegovini došlo do značajnog rasta broja izbeglica i migranata koje pristižu i tranzitiraju kroz zemlju. Krajem jula ove godine tamo je evidentirano više od 10.100 novopridošlih, u poređenju sa manje od 250 u prvih sedam meseci 2017.

Sličan trend uočen je i u drugim zemljama u regionu, što znači da se ljudi verovatno kreću iz jedne u drugu zemlju u potrazi za alternativnim putevima.

Novopridošlice su neregularno putovale iz Grčke preko Albanije i Crne Gore ili dolaze iz Srbije, a među njima i osobe koje su prethodno pokušale da uđu u Mađarsku kroz tranzitne zone u kojima je pristup dodatno smanjen.

"U periodu od 1. januara do kraja jula ove godine, u Srbiju je ušlo 6.103 izbeglica i migranata, što predstavlja porast u poređenju sa istim periodom prošle godine kada je evidentiran ulazak 2.654 izbeglica i migranata", ističe se u izveštaju.