SAD i Turska – tinjajući spor strateških saveznika

Nove sankcije ili puštanje na slobodu američkih državljana - taj ultimatum Amerika je dala Turskoj, a rok ističe danas. Turska najavljuje carine na uvoz američkih proizvoda, predsednik Erdogan, Ameriku optužuje za političku zaveru da potpuno porazi njegovu zemlju, koja se suočava i sa novim padom vrednosti domaće valute. U međuvremenu, hrabri Turke da prodaju dolare i kupuju lire kako bi pomogli privredu i traži nove saveznike.

Najpre se uzdao u Boga, a sada se turski predsednik uzda u mere kojima odgovara na udvostručene američke carine na čelik i aluminijum iz Turske i pad lire.

"Bojkotovaćemo elektronske proizvode iz SAD", poručio je Redžep Tajip Erdogan.

Dok je dolar, na koji se oslanja turska privreda, na najvišem nivou u poslednjih 13 meseci, lira je za 40 odsto oslabila od početka godine.

"Ono što se dešava je panika. Kad imate gubitak na kursnim razlikama od 20 odsto, nema staloženog investitora koji će to posmatrati. Ono što je najveća opasnost je domino efekat koji bi se prelio na tržišta u razvoju", upozorava broker Nenad Gujaničić.

Pre političkog udarca, ekonomija je već bila ranjiva. Rast, odnosno potrošnja finansirani su velikim zaduživanjem.

Pitanja su da li će turske kompanije moći da vrate dugove i kako će proći evropske banke koje rade u Turskoj. Erdogan ne okleva, već traži nove saveznike.

"Ili MMF-u u tom slučaju mora da spusti glavu i počne da sluša ili traži novac sa druge strane, od Rusije, Kine, možda Katara ali to sve nije dovoljno, jer te sve zemlje traže nešto zauzvrat. Rusija traži da bude bliža njoj nego zapadu", diplomata Vladislav Jovanović.

Iako su strateški saveznici više od 50 godina, Turska i Amerika su u poslednje vreme u tinjajućem sporu - zbog optužbi da Amerika stoji iza pokušaja puča.

Usledila su dva odbijanja - Vašingtona da isporuči Fetulaha Gulena, i Ankare da oslobodi američkog sveštenika Endrua Bransona.

Da li ima povratka u međusobnim odnosima?

Stejt department kao katastrofalni razvoj događaja vidi i naoružavanje Turske ruskim raketnim sistemima.

Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta bezbednosti smatra da povratka može biti, jer je Tramp sposoban da napravi korak nazad, ali i dva unapred.

Međutim, kako dodaje, problem je što postoje "dve usijane glave na brvnu", dva jaka političara koji odmeravaju snage.

Dok Turska traži novi novac, njenom se, barem onom kroz ulaganja, nadao i Balkan.

"To će zavisiti od ekonomske situacije en general. Ako turska ekonomija bude trpela nema ni govora o poduhvatima van turskih granica", kaže Ajzenhamer.

Dok se Zapad pitao šta Turska želi na Balkanu, ta zemlja započela je stotine projekata u ovom regionu.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.