Kriza u Nemačkoj, opcije za rasplet

Realna mogućnost je raspad 70-godišnje alijanse između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel i njene sestrinske partije, bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), što bi kancelarku lišilo većine u donjem domu Bundestaga, navodi Rojters.

Do sada je, ukazuje britanska agencija, saradnja CDU i CSU samo jedanput bila u opasnosti – 1976. godine, kada je bavarski lider Franc Jožef Štraus pomislio da bi CSU znatno bolje prošao na izborima ukoliko se oslobodi CDU. Taj rascep je trajao svega nekoliko dana.

Opcija za rasplet nemačke krize mogla bi biti manjinska vlada, pri čemu bi Merkelova mogla da ostane kancelarka i da vlada putem manjinske vlade, ali bi tada do izražaja došla njena slabost i to bi bila prva takva vlada u Nemačkoj, kojoj je, inače, veoma stalo do stabilnosti.

S obzirom na to da bi CDU i SPD bez CSU nedostajalo još dva mesta u parlamentu, Merkelova bi mogla da se nada podršci pojedinaca iz Zelene partije, liberalne Slobodne demokratske partije (FDP), a možda čak, u nekim slučajevima, i iz redova CSU, ocenjuje Rojters u analizi.

Među drugim opcijama koje bi mogla imati na raspolaganju, kancelarka bi mogla, takođe, da sazove glasanje o nepoverenju, što bi nju ojačalo ukoliko dobije podršku nekonzervativaca.

Inače, mogući su i novi izbori, a ankete pokazuju da bi krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AFD) u tom slučaju bila među najvećim dobitnicima, što bi bio neugodan ishod za Merkelovu i sve ostale partije.

U međuvremenu, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer bi, verovatno, pokušao da smiri stvari i pronađe najmanje loše rešenje.

Najvažniji faktor za opstanak Merkelove je, ocenjuje britanska agencija, koliko će dugo poslanici iz njenog CDU biti uz nju, a za sada – jesu.

Neizbežno je, ipak, pitanje ko bi uopšte zamenio Merkelovu u slučaju da ona ode sa vlasti.

Pritom, postoje snažni argumenti protiv dva najverovatnija kandidata za preuzimanje funkcije, a to su njena štićenica Anegret Kramp Karenbauer, koja bi mogla biti previše obeležena bliskošću s Merkelovom, dok bi Jens Špan – davnašnji kritičar migracione politike kancelarke – mogao biti neprijatan izbor za mnoge u CDU, posebno nakon spornih komentara o siromaštvu.

Neki eksperti, međutim, ukazuju da bi iskusni konzervativac i bivši ministar finansija Volfgang Šojble mogao da "uskoči" na mesto Angele Merkel.

Mogućim scenarijima za rasplet krize nemačke vlade danas se bavi i Dojče vele, koji najverovatnijom opcijom smatra – neizvesnost.

Taj scenario nemačka medijska kuća opisuje na sledeći način:

Rezultat samita EU podleže različitim interpretacijama, pri čemu se neki koraci u zajedničkoj azilskoj politici EU čine, a neki se odlažu propraćeni izjavama o namerama.

Za to vreme, prema istom scenariju, šefovi država i vlada se obavezuju da će do obnove Dablinskih odredaba sklapati bilateralne sporazume o preuzimanju izbeglica, a Angela Merkel izjavljuje da je već postigla saglasnost sa Italijom i Španijom i da je moguć i sporazum sa Italijom, a od CSU traži još malo strpljenja.

Prema ovom scenariju, lideri CSU ostaju tvrdi na rečima, izjavljujući da su već pripremili sve za vraćanje izbeglica u zemlje EU iz kojih su došle, a Angela Merkel je oslabljena, ali – ostaje na funkciji, zaključuje Dojče vele.