Uspavana lepotica Evropa

Idućeg četvrtka i petka se na samitu 28 šefova država ili vlada EU u Briselu razgovara o migracionoj politici kao prvoj tački koja pokriva dve ostale, ekonomiju i bezbednost. Ono što ostane vremena i snage, razgovaraće se o Bregzitu, ali u formatu 27, bez predstavnika Ujedinjenog Kraljevstva.

To bi bio primer dnevnog reda nove političke osećajnosti – muka i očaj u migraciji, hrabri optimizam u ekonomiji i finansijama, protivrečne emocije u bezbednosti i ljutnja s primesom sadizma prema Englezima.

Kako nad samitom EU visi pretnja neuspeha, nemačka kancelarka Merkel je pritisla šefa Evropske komisije Žan Kloda Junkera da za danas (24. juna) sazove hitan mali pripremni samit zainteresovanih – Nemačka, Italija, Austrija, Francuska, Grčka, Bugarska, Španija, Malta, Belgija, Holandija, Danska – kako bi od njih dobila obećanje da je neće minirati na velikom.

Primarna definicija trenutne situacije: U borbi protiv bavarskog koalicionog partnera, nemačka kancelarka je internacionalizovala unutrašnju nemačku krizu.

Najbliža istorijska paralela onoga što Merkelova trenutno radi je prisećanje na pokušaj Ante Markovića s početka devedesetih da internacionalizuje jugoslovensku krizu i dobije stvarnu političku i finansijsku pomoć od Evropljana u borbi protiv nacionalističkih vlasti Srbije, Hrvatske i Slovenije.

Tu paralela prestaje. Da je Marković uspeo, ne bi bilo rata ni raspada Jugoslavije; ako Merkelova uspe, EU će se raspasti, i to "u nekoj formi građanskog rata", kako ovih dana kaže nemački istoričar Mihael Volfzon (Prese, 18. 6. 2018).

Sekundarna definicija trenutne situacije: Konzervativne, u različitoj meri nacionalistički definisane garniture unutar EU (Austrija, Italija, Višegradska četvorka) formirale su prošle sedmice funkcionalnu koaliciju za spas nadnacionalne Evrope.

Da nacionalisti spasavaju ujedinjenu Evropu jeste apsolutni istorijski unikat, nešto nikad viđeno. Oni to ne rade rado, pa je razumljivo da spasilačku akciju ne sprovode s voljom i veseljem, već iz racionalnog refleksa da spreče haos koji bi ostao iza sloma zajedničkih finansijskih, ekonomskih i političkih institucija.

Konzervativne snage, kritičari bi rekli populistička desnica, nude ruku spasa Evropskoj uniji.

Naravno da njihova pomoć košta. Ali koliko je ideju ujedinjene Evrope u ove tri godine koštao proračunati humanistički idealizam?

Isto pitanje u drugačijoj formi – u kojoj meri je humanistička levica prošlih godina tvrdoglavo smanjivala panevropsku socijalnu koheziju, pre nego što se budućnost kontinenta našla u krilu konzervativne desnice?

Ekspresni voz Minhen–Beč–Budimpešta via Linc

U pet radnih dana prošle sedmice dogodilo se sledeće:

1. Bavarska trojka – premijer Seder, savezni ministar policije Zehofer i vođa bavarskih poslanika CSU-a u Bundestagu Dobrint su kancelarki dali vremena do velikog samita 28/29. juna da dobije podršku Evropljana za restriktivne promene u migracionoj politici.

Seder: "Ali ako ona pod tim misli da putuje po Evropi sa nemačkom čekovnom knjižicom i kupuje podršku gde god se neko buni, to neće ići!"

Sa svoje strane, Zehofer preferira metaforiku bajki da bi objasnio suštinu bavarske pobune protiv Berlina: "Poljupcem smo probudili Evropu iz sna."

2. Austrijski kancelar Kurc je u sredu u Lincu primio bavarskog premijera Sedera i otvoreno optužio Angelu Merkel da je njena odluka iz avgusta/septembra 2015. kriva što se danas u Evropi ponovo kontrolišu unutrašnje granice.

3. Austrijski vicepremijer Štrahe i ministar policije Kinkl su se u sredu našli sa ministrom unutrašnjih poslova Italije Salvinijem (Lega Nord), da bi koordinisali anti-Merkel nastup na današnjem malom migracionom samitu u Briselu.

4. Predsednik EU Tusk je krajem sedmice bio u Budimpešti i Beču, i time demonstrativno dao legitimaciju pokretu "spasimo Evropu" koji se formira u ta dva centra.

5. Premijeri Višegradske četvorke, ojačani prisustvom austrijskog kancelara, našli su se u četvrtak u Budimpešti, u akciji koju su ovdašnji mediji složno protumačili kao direktnu podršku bavarskoj struji u unutarnemačkom sporu.

6. U Beču je u četvrtak održana Konferencija o budućnosti EU. Skup, zamišljen kao mini-austrijska varijanta Minhenske bezbednosne koferencije, vodila je ministarka diplomatije Karin Knajsl.

Zaključak: Unija se mora koncentrisati na osnovno, a "osnovno je migraciono pitanje, koje prekriva sva ostala".

7. Sebastijan Kurc je u sredu uveče, nakon što se vratio u Beč iz Linca, bio domaćin na spektakularnom letnjem prijemu u vrtu Vile Šenburg.

Prijem je u medijima promptno dobio nadimak "hiljadarka", u referenci na broj pozvanih gostiju.

Pozvani su "pratioci na putu političkog uspona", ličnosti iz javnosti, medija, politike i crkve, koji kao volonteri, simpatizeri, ili naprosto uticajni glasovi stoje iza uspeha i stabilizacije fenomena Kurc.

"Kancelarov letnji prijem" je tradicija koju su uveli socijaldemokratski premijeri Austrije.

Sada su je preuzeli konzervativci i dali joj novu interpretaciju – mladi kancelar, koji radi u frenetičnom ritmu, nikad ne gubi pregled situacije i ne zaboravlja ni najmanju podršku koju je ikada dobio.

Na prijem je došla ona Austrija koja se poslednjih godina mrštila na socijaldemokratsku migracionu politiku – konzervativna, kulturno zatvorena elita.

To su gornji slojevi onog protestnog biračkog tela koje je dovelo na vlast Kurca i Štrahea; oni koji jesu za politički ujedinjeni kontinent, ali za razliku od takozvanih "humanista" ne gube iz vida ranjivost i istorijsku ekskluzivnost tog projekta.

U takvom evropskom kontekstu danonoćnog rada za opstanak zajedničkih evropskih institucija, Sebastijan Kurc je idealni kancelar – da je samo koju godinu stariji, ili da jede i pije kao njegovi gosti, već bi se odavno srušio od iscrpljenosti.

Mali po mali samit, eto velikog samita

Danas u Briselu razgovaraju Beograd i Priština, ali dok se trese u najnovijem napadu migracione groznice, Unija ima malo sluha za tu temu.

U Briselu je danas glavna vest gore spomenuti "mali samit" jedanaestorice, nešto više od trećine Unije, kojim kancelarka Merkel priprema teren za veliki samit 28/29. juna.

Ako mali danas ne uspe, onda će čitava Evropa imati tri dana vremena da se mentalno pripremi na neuspeh velikog samita i konačan krah politike Angele Merkel.

Time se otvara prostor "preletačima" da uspostave nove odnose interevropske lojalnosti.

Štrahe je juče (23. juna) već izjavio kako očekuje "lančanu reakciju" evropskih zemalja u svrstavanju iza one tvrde migracione politike koju zagovaraju Mađarska od početka, Austrija poslednjih šest meseci, Italija od nedavno.

Danas se u Briselu razgovara o tri stvari:

1. Prihvatni centri van EU. To je aktuelno od 2014, ali problem onda nije imao trenutni karakter urgentnosti. Ideja je nehumana, nema zbora, ali je jednako tako nehumana i petometarska bodljikava žica koja već decenijama na Ceuti i Melilji sprečava prolazak migranata iz Afrike, pa opet nije bilo značajnijeg evropskog otpora.

Sada su dve varijante u igri – prihvatni centri van Evrope, na primer u Libiji ili severnoj Africi, ili prihvatni centri u zemljama Zapadnog Balkana.

U prvom slučaju bi migranti tu gde jesu podnosili zahtev za azil, a onda bi oni kojima je odobren u "zajedničkom evropskom rešenju" a la Angela Merkel po kvotama deljeni među članicama EU.

Ta varijanta će danas propasti, kao što "politika kvota" propada od 2015. i kao što se čitava Unija slama pod tom nemačkom ucenom.

Slučaj prihvatnih centara na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jeste nešto drugo.

U tim institucijama, migranti ne bi mogli podnositi zahteve za azilom.

To bi bila, kao što je prošle sedmice ispravno pisano na portalu RTS-a, mesta iz kojih put vodi samo natrag, nikad napred.

U svojoj suštini, nameravano rešenje uz sudelovanje Zapadnog Bakana je manje smislena politika, a više pružanje diskretne motivacije tim zemljama da i same podignu bodljikavu žicu kao Španci na Seuti i Melilji, ili Mađari prema Srbiji i Hrvatskoj.

Kako? To će pokazati Austrijanci kad u ovaj utorak budu sprovodili združenu policijsko-vojnu vežbu na Šentilju "zaustavimo ilegalnu migraciju"...

Sve zamke sekundarne migracije

2. Kako zaustaviti sekundarnu migraciju, ili ono što se u medijsko-političkom žargonu zove "azil šoping" – zahtev se podnese u Italiji, pređe u Nemačku ili Austriju, onda se uporede davanja socijalnih sistema, eventualno preseli u Skandinaviju, ali se godišnji odmor svejedno provodi kod kuće u Iraku ili Tunisu.

Sekundarni azil je za Evropu oblast puna nedorečenih mesta i pravnih mina, što zbog Ženevske konvencije, što zbog Dablinskog akta. Unija čak nije u stanju da sankcioniše ni dokazane zloupotrebe, zato što se to često kosi sa nadređenim konceptom ljudske slobode.

Odnosno, tako stvari vidi kancelarka Angela Merkel, a današnji mali samit u Briselu testira spremnost jednog dela EU da joj tu preširoku interpretaciju zakonskih akata više ne dopusti.

3. Širenje Fronteksa kao naddržavne trupe za zaštitu spoljnih evropskih granica na 10.000 ljudi. To je tek ništa, jer će Fronteksa biti brojčano više, ali sa nepromenjenim mandatom.

Čak i nabildovan, Fronteks ostaje običan posmatrač nacionalnih graničnih policija – nema pravo kontrole, nema mandat za povratak ilegalne migracije u zemlje porekla.

Jedino što Fronteks u novoj varijanti dobija je više resursa za veće spasilačke akcije na moru, ali se onda kurs uzima prema evropskim lukama.

To u konačnici znači još više ekonomske migracije, još više ustupanja sekularnog evropskog terena islamskoj religiji i još više desničara na vlasti.

Mihael Volfson: "Normativna društvena kohezija ne postoji, ali postoji funkcionalna, onako kao u saobraćaju na primer, gde se svi pridržavaju osnovnog seta pravila, bez obzira na to šta o tome misle, svejedno da li to ugrožava njihovu ličnu slobodu. Pritisak islamske migracije na evropska društva onemogućava upravo tu funkcionalnu integraciju i produbljuje polarizaciju. Gledano dugoročno, u Evropi će porasti i islamski teror i teroristička reakcija nove desnice, što je jedna varijanta građanskog rata."

Desničari će nas još jednom pojesti, s tim da to ovog puta čak neće biti ni njihova krivica.