Izbori u vanrednom stanju, ko su Erdoganovi protivnici?

Favorit za predsednika je aktuelni šef turske države Redžep Tajip Erdogan, koji je bezmalo 16 godina pobeđivao na svim izborima na kojima je učestvovao.

Poznavaoci prilika tvrde da je politički jaz u Turskoj danas veći nego ikada pre, a ako Erdogan pobedi na predsedničkim izborima, veruje se da će to biti vrhunac njegove političke karijere.

Ukoliko, međutim, u nedelju Erdogan ne pobedi na izborima za predsednika u prvom krugu i bude primoran da ide u drugi krug, to bi moglo da ostavi veliku mrlju u njegovoj uspešnoj karijeri, smatraju analitičari.

U dugoj političkoj karijeri, Erdogan je pretrpeo ogromnu transformaciju, od 2004, kada ga je belgijski Juropijen vojs proglasio "Evropljaninom godine", on se pretvorio u svoju suštu suprotnost, a njegovi kritičari i pre svega opozicija upozoravaju na njegovu autoritarnost.

Njegovu autoritarnost i okretanje od Evropske unije kritikuje i sve više evropskih zvaničnika, koji Erdogana optužuju da namerno koči pristupne pregovore, koje Turska vodi duže od gotovo pola veka.

Oni koji su pažljivo pratili njegovu predizbornu kampanju tvrde da ona nikada nije bila agresivnija, kao i da nikada kao sada Erdogan na svojim istupima nije napravio više grešaka, dok pojedini eksperti čak sumnjaju u njegovu pobedu.

Predizborna istraživanja 

Predizborna istraživanja, naime, pokazala su da će Erdogan dobiti između 45 i 55 odsto podrške turskih građana, ali realnost je posve drugačija, jer, prema mnogim tumačenjima, u Turskoj je na delu strahovlada, pa bi prilikom tajnog izjašnjavanja Erdogan mogao da dobije i više od deset odsto manju podršku.

Ta manja podrška bi mogla da dođe i otuda što su problemi u Turskoj počeli da se gomilaju.

U poslednjih 15 godina, naime, prosečni godišnji prihod u Turskoj se povećao sa 3.500 na 10.000 dolara, a zemlja je doživela građevinski bum.

Današnja turska ekonomija se, međutim, suočava sa rastućim teškoćama, posebno posle neuspelog pokušaja državnog udara i vanrednog stanja, turska lira je pala za više od 30 odsto, stranih investicija gotovo da uopšte nema, a poverenje drugih zemalja u tursku privredu je opalo.

Uz to, trenutno je Turska na četvrtom mestu sa zemljama sa najvišim kamatnim stopama – nakon Argentine, Venecuele i Irana.

Analitičari tvrde da prvi put Erdogan nije postigao nove uspehe, odnosno da više nije ni u stanju da upravlja ekonomijom zemlje. Problemi se javljaju i u zdravstvu i u obrazovanju.

Ko su sve kandidati? 

Prema konačnoj listi kandidata za prevremene predsedničke izbore, u trci će se naći šest kandidata: Dogu Perincek, Meral Aksener, Muharem Ince, Redžep Tajip Erdogan, Selahatin Demirtas i Temel Karamolaoglu.

Ko god pobedio, novi predsednik Turske će imati široka ovlašćenja, koja će mu pripasti po predsedničkom sistemu upravljanja države u kojem više neće biti premijerske pozicije.

Kandidat najjače opozicione Narodne republikanske partije je Ince, a ne lider te partije Kemal Kilicdaroglu, koji je najglasniji politički oponent Erdoganu.

Kandidatkinja opozicione partije IYI je liderka te relativno nove političke opcije Aksener.

Ona je za kandidaturu prikupila 100.000 potpisa građana, za razliku od Erdogana i Incea, koji su kandidovani iz stranačkih zastupničkih klubova u Parlamentu Turske.

I lider opozicione Saadet partije Karamolaoglu je prikupio potrebnih 100.000 potpisa građana za kandidaturu.

Opoziciona Narodna demokratska partija kandidovala je lidera Demirtasa, koji se, s još 12 parlamentarnih zastupnika te partije, od kraja 2016. godine nalazi u pritvoru zbog optužnica za povezanost s Radničkom partijom Kurdistana.

I opoziciona Vatan partija je prikupila potrebne potpise građana i za predsedničke izbore kandidovala njenog lidera Parinceka.

U skladu sa zakonskim promenama turski parlament će ubuduće imati 600 umesto 550 poslanika.

Predsednik države i parlament se biraju na mandat od po pet godina.

Za pobedu na predsedničkim izborima kandidat mora da osvoji natprosečnu većinu glasova, a u slučaju da niti jedan kandidat to ne ostvari, za 15 dana će biti održan drugi izborni krug, u koji bi išla samo dva kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova iz prvog kruga.