Imigracija i terorizam najveće brige građana EU

Anketa "Eurobarometar", koju EK dvaput godišnje sprovodi, pokazala je da 39 odsto, od ukupno 510 miliona građana EU, vide imigraciju kao najvažnije pitanje s kojim se blok suočava, prenosi Rojters.

Paradoksalno, najveća zabrinutost u vezi s tim pitanjem zabeležena je u zemljama u kojima je imigracija minimalna, a to su Estonija, Češka Republika i Mađarska.

Zabrinutost zbog terorizma navelo je 29 odsto Evropljana, a ona je, ponovo, najzastupljenija u zemljama u kojima nije izveden ni jedan jedini teroristički napad proteklih godina – Litvaniji, Kipru, Irskoj, Češkoj Republici, Bugarskoj, Poljskoj i Letoniji.

Anketa je pokazala i da je poverenje građana u EU poraslo za jedan odsto u poređenju sa rezultatima istraživanja sprovedenog na jesen 2017, te sada iznosi 42 odsto.

Takođe, pokazala je da 45 odsto ljudi smatra da se njihov glas čuje u 28-članom bloku, a to je za procenat više u poređenju sa prethodnom anketom.

S druge strane, 48 odsto ispitanika kaže da nema poverenja u EU, dok 49 odsto evropskih građana smatra da se njihov glas – ne čuje.

Najnoviji "Eurobarometar" otkriva i da je optimizam u pogledu budućnosti EU, koju će Britanija napustiti u martu iduće godine, porastao po treći put zaredom, i to na 58 odsto, što je najviši nivo od proleća 2015.

Najveću nadu u budućnost EU izražavaju građani svih članica Unije, osim Grčke i Britanije, gde dominiraju pesimisti.

Takođe, u 25 zemalja EU, većina građana veruje da je situacija u evropskoj ekonomiji "dobra", ali u Italiji, Francuskoj i Španiji, trima od četiri najveće ekonomije evrozone, većina situaciju evropske ekonomije ocenjuje kao "lošu".

Protiv proširenja 46 odsto

Anketa je pokazala i da najmanje osam od 10 ispitanika podržava slobodno kretanje građana zemalja članica EU s pravom da žive, rade, studiraju i posluju bilo gde u Uniji.

Tri četvrtine evropskih ispitanika podržalo je zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku EU, a sedam od 10 ispitanika – zajedničku energetsku politiku i zajedničku trgovinsku politiku EU.

Međutim, dalje proširenje EU podržalo je samo 44 odsto ispitanika, dok je 46 odsto bilo protiv.

Podrška evru je nepromenjena – 74 odsto ispitanika podržava zajedničku valutu, a najveći entuzijasti među njima su Estonci (88 odsto), Irci i Slovenci (84 odsto), dok u Italiji, gde je evroskeptična koalicija pobedila na izborima ove godine, podrška evru iznosi 61 odsto.

Kao najveće postignuće bloka, 58 odsto građana EU vidi slobodno kretanje ljudi, roba i usluga, dok 54 odsto ispitanika smatra da je to – mir među članicama EU.

Na trećem mestu, kao najveći uspeh Unije, našao se program studentske razmene širom EU "Erazmus", prema mišljenju 24 odsto ispitanika, a trećeplasirana je i evropska valuta.

Skoro polovina ispitanika je u najvrednija postignuća svrstala i jeftinije razgovore mobilnim telefonom, dok je najmanje trećina rekla da ima koristi od poboljšanih potrošačkih prava kada kupuju proizvode ili usluge u nekoj drugoj zemlji EU, kao i od većih prava putnika vazdušnog saobraćaja.