AP: Deset istorijskih momenata SAD i Severne Koreje

Predsednik SAD Donald Tramp i lider Severne Koreje Kim Džong Un sastaće se u toku noći na istorijskom samitu u Singapuru, a agencija AP izdvojila je 10 istorijskih momenata u odnosima Severne Koreje i SAD.

Dve države našle su se na suprotnim stranama Korejskog rata, koji je trajao od 1950. do 1953. godine i u kojem je poginulo više miliona ljudi, uključujući i 36.000 američkih vojnika.

Rat je počeo u junu 1950. godine kada su severnokorejski vojnici prešli preko granice sa Južnom Korejom i započeli iznenadan napad. Južnokorejska vojska umalo je proterana sa poluostrva zbog svoje nespremnosti, sve dok snage Ujedinjenih nacija predvođene SAD nisu uspele da odbiju napad severnokorejskih vojnika, piše agencija. 

AP kaže da je Kina intervenisala na strani Severa, čime je napredak UN zaustavljen.

Borbe su okončane primirjem u julu 1953. godine, ali mirovni sporazum nikad nije potpisan, čime je poluostrvo i dalje u tehničkom stanju rata. Danas je oko 28.500 američkih vojnika stacionirano u Južnoj Koreji.

Januara 1968. godine, mornarica Severne Koreje napala je i preuzela američki špijunski brod "Pueblo" nadomak istočne obale Severne Koreje. Prilikom napada poginuo je jedan američki mornar, a 82 je zarbljeno, piše AP. 

Zarobljeni mornari su proveli 11 meseci u Severnoj Koreji, tokom kojih su, kako navodi agencija, tučeni i ispitivani pre nego što su pušteni na slobodu. Mornari su oslobođeni nakon što je glavni pregovarač SAD potpisao sporazum kojim je potvrđeno da je američki brod nelegalno ušao u teritorijalne vode Severne Koreje. Zaplenjeni brod "Pueblo" je izložen u Pjongjangu.

Na leto 1976. godine dva američka vojnika su ubijena sekirom u demilitarizovanoj zoni između dve Koreje, dok su pokušavali da skrešu drvo koje se nalazi na tom području. SAD su odgovorile tako što su poslale bombardere B-52 prema demilitarizovanoj zoni kako bi zastrašili Severnu Koreju. Tadašnji lider Severa, Kim Il Sung, izrazio je žaljenje zbog ubistava i ovaj slučaj je upisan u istoriju kao jedan od najnotornijih ubistava u demilitarizovanoj zoni, navodi agencija.

Prva prilika za samit Južne i Severne Koreje pojavila se 1994. godine, kada je Severnu Koreju posetio bivši američki predsednik Džimi Karter u cilju rešavanja razmirica. Karter se u Južnu Koreju vratio nakon pregovora sa Kim Il Sungom i tadašnjem predsedniku Južne Koreje Kim Jong Samu predložio samit dve Koreje. Južnokorejski predsednik prihvatio je ponudu, međutim, do samita nije došlo, jer je Kim umro od srčanog udara u julu 1994. godine. 

Prvi samit dveju Koreja održan je 2000. godine, kada je na čelu Severa bio Kim Džong Il, a Jug je predstavljao tadašnji predsednik Kim Dae Jung.

Kasnije te godine, u oktobru, SAD su potpisale ugovor o nuklearnom razoružanju Severne Koreje, čime je, kako navodi AP, okončana višemesečna briga da će Severna Koreja povlačenjem iz Sporazuma o neširenju nuklarnog oružja pretvoriti svoje nuklearno gorivo u bombe. Paktom, koji je nazvan "Sporazumni okvir", Severna Koreja je prihvatila da prestane sa nuklearnim razvojem i da u jednom trenutku razmontira sva svoja nuklearna postrojenja. Pakt je, međutim, propao 2002. godine kada su američki zvaničnici optužili Severnu Koreju da u tajnosti vodi program u kojem koristi obogaćeni uranijum.

Oktobra 2000. godine, "desna ruka" Kim Džong Ila i vicemaršal Severne Koreje Čo Mjong Rok doputovao je u SAD, čime je postao najviši zvaničnik koji je posetio SAD još od vremena Korejskog rata. Čo se tada sastao sa tadašnjim predsednikom Bilom Klintonom i uručio mu Kimovo lično pismo. Čo je posetio SAD, jer su dve zemlje tražile olakšanje međusobnih odnosa, nakon eskalacije neprijateljstava u naposletku prvog samita dve Koreje, navodi AP.

Nekoliko nedelja nakon posete, američka državna sekretarka Madlen Olbrajt posetila je Pjongjang u pokušaju da organizuje posetu Klintona.

Sastala se sa Kim Džong Ilom i zajedno su gledali spektakl "Arirang". Mirno raspoloženje između SAD i Severne Koreje raspalo se nakon što je Džord Buš mlađi došao na mesto predsednika 2001. godine i postavio čvrstu politiku prema Severnoj Koreji. Klinton je, na kraju, kao izaslanik posetio Severnu Koreju 2009. godine kako bi osigurao slobodu dvojice američkih novinara zarobljenih u toj zemlji, navodi AP.

SAD i Severna Koreja ponovo su se našle u pregovorima 2003. godine u okviru pregovora Šest nacija, među kojima su bile i Kina, Južna Koreja, Rusija i Japan. Tokom pregovora, koji su sa prekidima trajali do 2008. godine, Severna Koreja je obustavila svoj nuklearni program i ukinula pojedine ključne elemente u svom glavnom poligonu za testiranje nuklearnog naoružanja. Zauzvrat, dobili su, kako navodi AP, bezbednost, ekonomske i energentske povlastice. 

Ovi pregovori takođe su propali, jer nije postignut dogovor oko načina da se proveri da je Severna Koreja zaista započela sa nuklearnim razoružavanjem. Tokom 2009. godine, Severna Koreja se povlači iz pregovora.

Krajem 2011. godine, preminuo je Kim Džong Il, a nasleđuje ga njegov sin Kim Džong Un koji je odmah počeo sa, kako navodi AP, neuobičajeno velikim brojem oružanih testova. Kim je tada rekao da mu je cilj da napravi nuklearne rakete koje imaju sposobnost da pogode kopno SAD. 

Prošle godine, svet je posvedočio velikom zaoštravanju odnosa SAD i Severne Koreje, a Tramp i Kim su vređali jedan drugoga i neprestano iznosili pretnje napadom.

AP kaže da je Kim ove godne promenio svoju taktiku. Poslao je delegaciju Severne Koreje na Zimske olimpijske igre u Južnoj Koreji, a sastao se i sa južnokorejskim predsednikom Mun Džae Inom u demilitarizovanoj zoni. Lider Severne Koreje tada je rekao da je spreman da se odrekne svog nuklearnog programa, ukoliko dobije bezbednosne garancije od Amerike.

Tramp je na kraju pristao da se sastane sa Kimom, a nedavno je i jedan od najviših severnokorejskih zvaničnik Kim Jong Čol putovao u SAD, noseći pismo od Kima Trampu.

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 12. jun 2018, 01:35)
anonymous [neregistrovani]

Vreme je za razuman dogovor vise nuklearnih sila koje su na sceni

Iz istorijskih filmova se vidi da su u ratu u Koreji ucestvovali i Rusi i Kinezi cak i u avio lovackim duelima! Neku godinu pre toga Peking je branila od americkih bombardera sa Tajvana ruska avijacija i veterani piloti drugog svetskog rata, kada su Amerikanci videli prve mlazne lovce suhoje na nebu za koje nije bilo vremena ni da se ofarbaju. U eri super kompjutera i na jednoj i na drugoj strani i staljinisticki obrazovanoj Koreji koja se granici i sa Kinom i Rusijom, moguce je ocekivati samo razumne dogovore i nikako nesto sto je na stetu bilo SAD ili Koreje, Rusije ili Kine. Kapitalisti vole da uzivaju u plodovima svoga rada, a ne radio aktivnu prasinu i pakao nuklearnog rata!

(ponedeljak, 11. jun 2018, 20:54)
anonymous [neregistrovani]

Sve je spremno

Cak je i pritisak idealan.