Politiko: U evropskoj politici u modi mladi lideri

U evropskoj politici 2018. godine su u modi mladi muškarci koji se zalažu protiv sistema, međutim, iako su mnogi očekivali da svetska ekonomska kriza poremeti poredak u Evropi, reakcija na nju je stigla nešto kasnije, piše "Politiko".

Do promene nije došlo na ulicama, već preko glasačkih kutija, počevši od izbora tada 40-godišnjeg Aleksisa Ciprasa u Grčkoj 2015. godine.

Skoriji talas mlađih lidera počeo je 2017. godine sa irskim Leom Varadkarom (39) i francuskim Emanuelom Makronom (40) i nastavio se sve do Austrije i Sebastijana Kurca (31) i španskog Pedra Sančesa, a takođe i Luiđija di Majoa (31) i Matea Salvinija (45) sa kojima je prosečna starost evropskih lidera prvi put ispod 50 godina, piše Politiko.

Da je Marjan Šarec, 40-godišnji slovenački levičar, osvojio najvišu poziciju svoje zemlje na nacionalnim izborima 3. juna, prosek bi dodatno opao, piše Politiko.

Italijanski premijer Đuzepe Konte ima 53 godine, deceniju je mlađi od svog prethodnika Paola Đentilonija.

Većina ovih mlađih lidera je nastrojena antisistemski, bilo da više naginju ka levičarima ili desničarima, i njih Politiko naziva "Novom Evropom".

Jasno je da se pokreti i stranke koje žele promene u Evropi uglavnom više oslanjaju na mlađe ljude.

Ipak, ima izuzetaka u ovom trendu, kao što je jedan od vođa ovih antisistemski nastrojenih političara i lider Alternative za Nemačku (AfD) Aleksander Gauland koji ima 77 godina.

Iako nije evropski vođa, jasno je da je i Donald Tramp koji puni 72 godine 14. juna, deo trenda jačanja antisistemskog pokreta.

Zanimljivo je da je najmlađi svetski lider u ovom trenutku Mateo Ćaći (28), jedan od dvojice kapetana regenta malenog San Marina, navodi Politiko.

broj komentara 0 pošalji komentar