Može li Tramp sam sebe da pomiluje?

Tramp je, kako je i očekivano, na Tviteru objavio da ima "apsolutno zakonsko pravo" da pomiluje sebe, ali da ne vidi razlog zašto bi to radio, jer ništa loše nije učinio, odbacujući time navode da su ljudi iz njegove izborne kampanje sarađivali sa Rusijom.

Sama legalnost samopomilovanja, ipak, nije sasvim jasna, a ne postoji presedan u istoriji SAD da je neki predsednik tako nešto učinio, ukazuje Bi-Bi-Si i navodi da se možda radi o novom Trampovom "oružju".

Američki ustav daje predsedniku velika ovlašćenja, pa i moć da odloži izvršenje kazne, ili da je preinači, kao i da pruži pomilovanje za prekršaje počinjene protiv države – osim u slučajevima pokretanja procedure opoziva, takozvanog "impičmenta".

Primena tih ovlašćenja je, međutim, otvorila podele među stručnjacima.

Neki kažu da je "samopomilovanje" nemoguće, navodeći mišljenje koje je ministarstvo pravde iznelo još u vreme Ričarda Niksona da predsednik ne može sebe da pomiluje "u skladu sa fundamentalnim pravilom da niko ne može biti sudija u svom sopstvenom slučaju".

Drugi stručnjaci, međutim, priznaju da američki ustav, tehnički, ne sprečava tako nešto, mada navode da bi takva akcija jednostavno bila nepristojna.

Bi-Bi-Si nastoji da objasni zašto je Tramp tako nešto izjavio.

Cela priča pokrenuta je u vezi sa istragom o tome da li su ljudi iz njegove kampanje u vreme izbora 2016. godine bili u "dosluhu" sa Rusijom ili opstruisali pravdu.

Tramp i njegovo okruženje od početka odbacuju takve tvrdnje i nastoje da čitavu istragu kompromituju. Protiv istražitelja Specijalnog saveta iz tima Roberta Malera iznošene su optužbe za sukob interesa i pristrasnost, uz zamerku da se cela stvar odugovlači i da mnogo košta američke poreske obveznike.

Na pitanje "zašto", Bi-Bi-Si takođe nudi sledeći odgovor: Tramp se možda priprema da instituciju pomilovanja pretvori u "oružje" – "strelu sa srebrnim vrhom u svom tobolcu", kojom će od istrage zaštititi sebe i ljude oko sebe.

Time je postavljena pozornica za "totalni rat" protiv Specijalnog saveta. 

Ukoliko "svi predsednikovi ljudi" budu u stanju da, barem u glave republikanskih političara i lojalnog partijskog članstva, usade ideju da je istraga nezakonita, u tom slučaju pomilovanje postaje "plemenito oruđe za zaštitu nevinih i nepravično osuđenih".

Takvo "oružje" je već isprobano, navodi Bi-Bi-Si, time što su u poslednje vreme pomilovani neki pojedinci – konzervativni komentator Dineš D. Souza, bivši pomoćnik u Beloj kući iz Bušovog vremena, Skuter Libi i šerif iz Arizone Džo Arpajo – koji su svi, u očima Trampa, žrtve politički motivisanih federalnih istraga. 

Sve je spremno da se, ukoliko se Malerov tim okomi na najbliže Trampove ljude, ili na njega samog, uzvrati – pomilovanjima. 

U tom slučaju, teorijska pravna debata postaje stvarna, sa zaista stvarnim posledicama, ocenjuje Bi-Bi-Si.