SAD započinju "čelični rat" – mere i kontramere

Njujorška berza jutros je, uz veliki oprez, počela poslovanje u iščekivanju novih američkih tarifa, posebno na evropski čelik i aluminijum. Na uvoz čelika uvodi se carina od 25 odsto, a na aluminijum deset. Američka administracija negira tvrdnje da će to naneti štetu i domaćoj industriji koja koristi čelik. Najavljuje kaznene carine i na automobile iz Evrope, posebno Nemačke.

"Sa Evropskom unijom možemo da pregovaramo bez obzira na to da li su tarife na snazi ili ne. Ima mnogo tarifa koje Unija primenjuje na robu iz Sjedinjenih Država. Brisel je bio nepopustljiv u trgovinskim pregovorima", navodi američki ministar trgovine Vilbur Ros.

Kako ističe, čak i kada bi Unija recipročno odgovorila, udeo aluminijuma i čelika u trgovini SAD i EU je tek jedan odsto američke privrede, vredne 18.000 milijardi dolara.

Američke carine bi mogle da dovedu do trgovinskog rata sa njenim najvećim trgovinskim partnerom Evropom. Brisel najavljuje da će odgovoriti carinom na američki čelik i druge proizvode.

"Ovo je loš dan za svetsku trgovinu, u kojoj su neprihvatljive unilateralne mere. Evropska unija moraće da reaguje kontramerama", poručuje predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

Francuski ministar finansija Bruno le Mer kaže da samo od Sjedinjenih Država zavisi da li hoće trgovinski rat s najvećim partnerom – Evropom.

"Američke tarife na čelik i aluminijum ugrozile bi privredni rast Amerike i Evrope, slobodnu trgovinu i svet. Mi Evropljani ne želimo trgovinski rat", dodaje Le Mer.

U međuvremenu, predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da je odluka SAD da uvedu tarife na uvoz metala iz Evrope nezakonita i da predstavlja grešku.

Makron je dodao da će kasnije danas razgovarati o toj temi sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, prenosi Rojters.

U istom tonu reagovao je i kanadski premijer Džastin Trido ocenivši američke tarife neprihvatljivim. Dodao je da će i Kanada uvesti recipročne mere.

Američka strana kaže da su za nove carine krivi nejednaki aršini, koji ugrožavaju nacionalnu bezbednost. Jedan američki automobil se prilikom uvoza u Evropsku uniju carini sa deset, dok se na evropski auto u Americi plaća carina od tri odsto, što Tramp želi da promeni.

Evropa, posebno Nemačka, smatra da su nepravedno stavljeni na stub srama. Ističu da u Americi imaju 40.000 radnika koji sklapaju automobile koji idu u američki izvoz. Procenjuje se da bi, zbog kaznenih carina, samo nemačka auto-industrija mogla da izgubi pet milijardi evra.