Politiko: Povratak Turske na Balkan

Dok Evropska unija brine zbog uloge Moskve na Zapadnom Balkanu, Turska povećava svoj uticaj u regionu, ocenjuje briselski portal "Politiko". 

Politiko u opširnoj analizi navodi da, sto godina pošto su Osmanlije izgubile Balkan, naslednici carstva ponovo pokušavaju da prodru u region.

"Dok pokušava da poveća uticaj na Zapadni Balkan, Evropska unija ne samo što mora da se suoči sa sve agresivnijom Rusijom, već i sa rastućim ambicijama Turske", piše portal.

U četvrtak će se lideri EU sastati u Sofiji sa kolegama sa Zapadnog Balkana – iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Srbije i sa Kosova.

Na prvom takvom samitu od 2003. godine, EU će, kako se navodi, ponoviti da njena vrata ostaju otvorena za region, dok će se lideri balkanskih zemalja obavezati da preduzmu potrebne reforme da postanu članice jednog dana.

Ponovni interes EU za njeno južno zadnje dvorište izazvano je delimično strahovima od uloge Moskve u regionu – od davanja borbenih aviona Srbiji do navodne uloge u pokušaju puča u Crnoj Gori, navodi Politiko i dodaje da Rusija ipak nije jedina sila sa dugom istorijom u regionu koja ponovo sprovodi tu veći uticaj.

Evropski lideri, dodaje se, zabrinuti su zbog rastućeg uticaja Turske na Zapadni Balkan, naročito otkako je ta zemlja krenula autoritarnijim putem.

U tekstu se podseća da je francuski predsednik Emanuel Makron pred Evropskim parlamentom stavio Ankaru i Moskvu u isti koš rekavši da ne želi da se Balkan "okrene prema Turskoj ili Rusiji".

"Turska uložila velike napore da bi stekla uporište na Zapadnom Balkanu"

Turska smatra Balkan delom svoje prirodne sfere uticaja kao bivša imperijalna sila sa Otomanskim carstvom koje se na svom vrhuncu prostiralo sve do Beča.

Tokom petnaestogodišnje vladavine predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Turska je uložila velike napore i novac kako bi stekla veće političko, kulturno i ekonomsko uporište na Zapadnom Balkanu. 

Pružala je razvojnu pomoć, vodila velika infrastrukturne projekte, otvarala univerzitete i obnavljala džamije, ohrabrivala turske biznismene da investiraju u regionu i podsticala dijalog među zavađenim zajednicama.

Međutim, politički domašaj Ankare ima i mračniju stranu, navodi Politiko. Erdogan i turski ministri vrše pritisak na zemlje u regionu da preduzmu mere protiv sledbenika imama Fetulaha Gulena, kojeg Ankara smatra odgovornim za pokušaj puča 2016. godine.

Erdoganov plan da održi skup u Sarajevu 20. maja uoči turskih predsedničkih i parlamentarnih izbora u junu, takođe svedoči o širenju uticaja u regionu, navodi portal i podseća da su zapadnoevropske zemlje zabranjivale slične skupove tokom prošle izborne kampanje u Turskoj.

Politiko navodi reči jednog neimenovanog zvaničnika u turskom Ministarstvu spoljnih poslova, koji kaže da nema razloga za zabrinutost EU zbog uloge Turske u regionu.

"Ne razumem zašto su uznemireni zbog uticaja Turske na Balkanu. Voleli bismo da uspostavimo dobre odnose, želeli bismo da trgujemo sa njima, podržavamo evroatlantsku integraciju. To je situacija u kojoj bi svi bili zadovoljni", rekao je izvor. 

Trgovinski obim Turske sa EU iznosi oko 145 milijardi evra, ali Ankara gaji velike nade u jačanje ekonomskih odnosa u regionu.

Portal ukazuje i na značajno povećanje trgovinske razmene Turske sa Zapadnim Balkanom – od 364 miliona evra 2002. na 2,5 milijardi evra 2016. godine.

Navodi i da bliske kulturne, istorijske i verske veze čine Tursku prirodnim partnerom za BiH, Albaniju i Kosovo, koji imaju značajnu muslimansku populaciju.

"Ono što više iznenađuje jeste porast trgovinskih i političkih odnosa sa Srbijom, gde je nekad bilo rasprostranjeno antitursko raspoloženje", navodi Politiko.

"Vožnja auto-putem kroz Srbiju, dela arterije koja povezuje Tursku i zapadnu Evropu, ilustruje promenu: poslednjih godina, bilbordi na turskom jeziku reklamiraju hotele i restorane za vozače kamiona, a tu su i znakovi koji ukazuju na najbližu džamiju", piše portal.

Ekonomski interesi ubedili su obe zemlje da ostave po strani stara neprijateljstva, ocenjuje portal i navodi podatke Privredne komore Srbije da je obim trgovine Srbije sa Turskom prošle godine dostigao skoro milijardu evra, a da je pre dve godine iznosio 745 miliona evra.

Politiko podseća na nedavnu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Ankari, gde je razgovarao sa Erdoganom o infrastrukturnim projektima i drugim pitanjima, te da je rekao da je Turska "najveći igrač, najjača zemlja na Balkanu".

Međutim, ekonomsko prisustvo Turske nije ono što brine evropske saveznike Ankare, već oni strahuju da bi Turska mogla da ima politički uticaj na štetu Brisela.

S obzirom na to da Turska, Rusija, Kina i Zalivske zemlje pokazuju ekonomski i politički interes za Zapadni Balkan, vlade regiona mogu da grade bliske odnose sa partnerima koji su manje zainteresovani za demokratske standarde nego EU, navodi Politiko.

Nekadašnji turski diplomata Sinan Ulgen kaže da je Ankara više puta izražavala podršku evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana i da Turska, za razliku od Moskve, ne nudi "konkurentni politički model".

"Izazivanje problema nije u interesu Turske"

Većina analitičara kaže da bi bilo uzalud da EU pokušava da smanji prisustvo Turske u regionu s obzirom na dugotrajne istorijske veze.

Ulgen smatra i da nema velike razlike između odnosa Turske prema Balkanu i Ujedinjenog Kraljevstva prema zemljama Komonvelta. Kaže i da EU treba da prihvati da ne može da spreči uticaj Turske i da razmišlja o zajedničkoj saradnji sa Ankarom radi zajedničkih ciljeva.

Neki analitičari strahuju da bi Erdoganov agresivni pristup mogao da poveća tenzije između etničkih zajednica u regionu.

Vesela Černeva iz kancelarije Evropskog saveta za spoljne poslove u Sofiji smatra da su te Erdoganove taktike namenjene domaćoj javnosti, ali da takav način govora ima posledice.

"Pritiskanje nacionalističkih i verskih tastera ima mnogo ozbiljnije posledice na Balkanu nego na drugim mestima", dodala je Černeva.

Takođe ocenjuje da je Erdoganov plan o predizbornom skupu na Balkanu zabrinjavajući.

Tu zabrinutost deli i bivši turski ambasador u Beogradu Suha Umar, koji je za portal Monitor nedavno rekao da bi jedan takav skup bio "veoma rizičan".

Drugi ipak ukazuju da izazivanje problema nije u interesu Turske. 

"Svaki konflikt ili tenzija u regionu smanjili bi mogućnost Turske da razvija bolje veze i ekonomske odnose u regionu, što su inače prioriteti Ankare", zaključuje analitičar Murat Ugur Ekinci, analitičar za Balkan pri institutu "Seta", bliskom turskoj vladi.

broj komentara 8 pošalji komentar
(utorak, 15. maj 2018, 22:43)
AcaJ [neregistrovani]

Sarena laza!

Sofiski susreti su sarena laza za naivne,bice raznih obecanja od strane Eu ali bez datuma,da bi kontrolisala Balkan u ime Natoa.Njima je problem Rusija,Turska i Tramp.Politicari Srbije trebaju biti obazrivi ali i iskreni prema svojim gradjanima a i prema Eu jer o Kosovu a i kobajagi ulaska u Eu morace da se pitaju gradjani Srbije!!

(utorak, 15. maj 2018, 21:13)
Дејан [neregistrovani]

Без компаса

ЕУ брине Турска због утицаја и мрачне прошлости са Турском. ЕУ брине Русија због традиционалне блискости оба народа. Али ЕУ не брине мрачна прошлост са појединим чланицама ЕУ, која је блискија од оне са Турском. ЕУ не брине што и не покушава културолошки и душевно да се приближи Србији. А Србија не брине због Турске, јер она неће никада више моћи да буде фактор у. Србија не брине због Русије, јер од Русије никада ништа лоше није стигло. Али Србију брине приступ и понашање ЕУ, јер он није партнерски него у најмању руку неискрен. Да не кажемо непријатељски, јер упорно инсистирају на одвајању територије и подређивање. При томе и пратећи сопствене потребе за сарадњом него диктатуре прекоокеанске империје.
ЕУ треба да се упита како и шта хоће да буде, јер тренутно губи на свим пољима

(utorak, 15. maj 2018, 19:10)
anonymous [neregistrovani]

Balkan se nudio Evropi i prije 90-tih XX vijeka

Ovdje je sve dobro receno osim onog najvaznijeg.
EU je mogla primiti SFRJ u svoje redove jos prije 1990 i zavrsiti posao na Balkanu,ali oni su posli naopakim putem,rasturanjem SFRJ i to na stetu Srba,pa danas imaju problem.I ako jos dodamo da ta EU uporno radi da na srpskim zemljama u BiH i KosMetu gradi islamske drzave i gura ih Turskoj u narucje onda EU samo moze konstatovati da je njena politika pogresna i stetna i za njih i za Srbe.

(utorak, 15. maj 2018, 18:24)
anonymous Pero iz Svedske [neregistrovani]

Ako su stvarno jaki !!

Ako su iTurska i Erdogan stvarno jaki neka odmah napuste  Anti Ruski vojni pakt NATO....Pero

(utorak, 15. maj 2018, 18:13)
Еурека [neregistrovani]

ЕУ

Ма нико нема право на утицај него ЕУ и САД. Ипак су то највеће колонијалне силе.

(utorak, 15. maj 2018, 17:14)
anonymous [neregistrovani]

Srbija

Treba da bude prestonica pravoslavlja i pod zastitom i ne zavisna. Srce evrope na raskrscu istoka i zapada.

(utorak, 15. maj 2018, 16:47)
milan [neregistrovani]

Neshvatljivo

Srbiji je mesto u Europskoj Uniji ali još nikada nisam video da
neka država tako strahovito govori o tom članstvu kao da će
doći do smaka sveta ako joj to ne uspe.

Pa malo pogledajte ko sve uopšte neće niti u to udruženje, niti
u NATO savez i mnogo jim je bolje. Može se ćak dogoditi da
baš u to vreme, kada Srbija postane članica, sve pametne
države počnu zapuštati Europsku Unijku i produžiti živeti kao
da se ništa nijke dogodilo.

(utorak, 15. maj 2018, 16:18)
anonymous [neregistrovani]

Eto

Eto to je to cim zapadu nesto ne
odgovara onda odmah nesto izmisle,zasto je to tako, pa zato sto
su sami navikli da rade i da bude
samo po njima.