Godinu dana Makronove vladavine – nova slika Francuske

Prvo ih bombarduje a onda šalje pomoć – jedan je od naslova iz novina 14. aprila kada je bombardovana Sirija. Makron je posle toga odlučio da Francuska izdvoji 50 miliona evra za humanitarnu pomoć Siriji, jer je ona potrebna za oko 13 miliona Sirijaca, od kojih su šest miliona deca. Kada se podvuče crta, posle godinu dana na vlasti, Makron šalje svetu sliku nove Francuske.

"Ne budimo slabi. Evropa mora da gradi svoj suverenitet i ne sme da dozvoli da joj druge sile određuju kurs. Evropa mora da se ujedini i brani globalni multilateralni poredak", poručio je Makron.

Mediji ocenjuju da se Francuska vraća na međunarodnu scenu kao nova i kreativna država ali da francuski predsednik treba da konkretizuje svoje ambicije.

"Naravno, Makronova snaga dolazi delimično od njegove sposobnosti za reforme ali i iz neverovatne slabosti njegovih protivnika", ukazuje analitičar Paskal Perino.

Taj mladi predsednik – uvek je u žurbi. To je novi "lider Evrope" i izaziva radoznalost kod svih. Analitičari iz Vašingtona ocenjuju da je Makron kao magnet privukao međunarodne medije koji traže novu ikonu. Čak tvrde da mu je "cena skočila" zbog izlaska Velike Britanije iz Unije i slabljenja moći nemačke kancelarke Angele Merkel.

"Mislim da je Makron prilično hrabar u svojim izborima. Dopada mi se njegov poletni stil koji verovatno duguje svojoj mladosti. On ostvaruje ono što obeća, što je pozitivno", kaže francuska nastavnica Stefani Hardi.

Čim je postao predsednik sa 39 godina, u Versaju je ugostio ruskog predsednika Vladimira Putina, a na Nacionalni praznik, pad Bastilje 14. jula – Donalda Trampa. U uzvratnoj poseti, Tramp ga je dočekao s velikom pompom u Beloj kući.

Šezdeset odsto Francuza nezadovoljno

Plus u svetu – minus kod kuće. Na unutrašnjem planu "ne cvetaju ruže". Gotovo 60 odsto Francuza nije zadovoljno njegovom politikom.

"Osim Makrona, imam utisak da je vlada dosta zatvorena, odluke sama donosi i nameće ono što želi", ističe ekonomista Erve Garnije.

Makronove reforme Zakona o radu ne prihvataju radnički sindikati pa štrajkuju zaposleni u transportnom sektoru.

"Nisam očekivao čuda jer političar i ne može da ih napravi za godinu dana. Francusko društvo je u suštini konzervativno pa je teško sprovoditi promene", navodi penzioner Alan Cimerman.

Ovaj 40-godišnjak važi za dinamičnog, efikasnog političara. Ali prvi znaci umora se naziru, možda zbog tzv. "Sarkozi-efekta". Tako je i Nikola Sarkozi mandat počeo velikim projektima – ali svakog meseca sve teže te reforme sprovodio.