Uoči glasanja u UN – bombe padaju po Guti i Damasku

Kako prenosi Rojters, šesti dan zaredom, ratni avioni vlade i njenih saveznika napadaju ovu sirijsku enklavu koja predstavlja poslednji pobunjenički bastion u blizini Damaska.

Prema navodima opozicione sirijske Opservatorije za ljudska prava, sa sedištem u Londonu, poginulo je najmanje 462 osobe, stotine su povređene, a među žrtvama je 99-oro dece.

Sirijski državni mediji izvestili su da je jedna osoba ubijena, a njih 58 ranjeno usled napada pobunjenika na bolnicu u Damasku.

Broj civilnih žrtava i naneta šteta predstavljaju jedan od najgorih slučajeva u Siriji od kako je vlada u velikim sukobima 2016. zauzela delove sirijske provincije Alep, koja je bila pod kontrolom pobunjenika.

Kako britanska agencija navodi, sve oči su uprte u Moskvu i glavno pitanje je da li će Rusija, saveznica sirijskog predsednika Bašara el Asada koja ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, podržati rezoluciju.

Rojters je prethodno preneo da je Savet bezbednosti UN danas odložio glasanje o rezoluciji kojom se poziva na 30 dana primirja u Siriji, kako bi bilo omogućena dostava pomoći i evakuacija povređenih, rečeno je u kuvajtskoj misiji u UN, koja ovog meseca predsedava Savetu bezbednosti UN.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je ranije danas da je Rusija spremna da se usaglasi sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN o Siriji, ali da joj je potrebna garancija o prekidu vatre.

"Nema garancije da (pobunjenici) neće nastaviti da pucaju po naseljenim oblastima Damaska. Zato, da bi rezolucija bila efikasna, a mi smo spremni da se usaglasimo sa tekstom koji će je takvom učiniti, rekao je Lavrov povodom rezolucije o prekidu vatre, prenosi Rojters.

Kako je istakao, Moskva predlažezemo formulu koja bi prekid vatre učinila realnim, zasnovanu na garancijama svih koji se nalaze u istočnoj Guti i izvan istočne Gute.

Apel Putinu Makrona i Merkelove

Lideri Francuske i Nemačke pisali su ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da zatraže njegovu podršku za zasedanje Saveta bezbednosti UN kojim će se pozvati na hitan prekid vatre u Siriji, saopštio je neimenovani izvor iz Jelisejske palate.

Odvojeni diplomatski izvori saopštili su da nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron planiraju da zajedno pozovu Putina posle podne, u zavisnosti od ishoda glasanja u Ujedinjenim nacijama.

Izvor iz Jelisejske palate saopštio je da dvoje evropskih lidera razgovaraju sa Rusijom kako bi se postarali da ona ne bi blokirala tekst.

Svetski lideri su u četvrtak na sednici Saveta bezbednosti UN pozvali na hitan prekid vatre u Siriji.

Šef humanitarnih operacija UN Mark Loukok podneo je izveštaj Savetu bezbednosti o, kako je rekao, "humanitarnoj katastrofi koja se odvija pred našim očima" u predgrađu istočna Guta, preneo je AP.

Švedska i Kuvajt su zatražili da se glasa o rezoluciji kojom bi se naložilo 30-dnevno primirje kako bi humanitarne agencije mogle da dostave pomoć i evakuišu ranjene i bolesne iz područja pod opsadom.

Ruski ambasador u UN, Vasilij Nebenzja, na čiji zahtev je sazvana sednica, uložio je amandmane na rezoluciju u poslednjem trenutku, navodeći da predložena rezolucija "jednostavno nije realna".

Nebenzja je takođe optužio svetske medije za masovnu kampanju dezinformisanja koja ignoriše, kako je rekao, da su se na hiljade boraca, uključujući ekstremiste Al Kaide, sklonili u istočnu Gutu odakle napadaju prestonicu.

Članovi Saveta bezbednosti su saopštili da moraju da razmotre ruske predloge.

Da bi rezolucija bila usvojena, potrebno je da dobije devet glasova "za" i da na nju ne stave veto stalne članice Saveta bezbednosti UN – Rusija, Kina, SAD, Britanija i Francuska.