Razgovori Brisela i Londona o Bregzitu još u ćorsokaku

Skoro pola godine od kad su počeli, pregovori o uslovima razvoda Velike Britanije i EU, još uvek su u ćorsokaku. Glavne tačke sporenja su prava građana i granica sa Irskom i račun koji Britanija treba da plati na izlasku. London odbija da se izjasni da li će platiti obaveze preuzete pre odluke o Bregzitu. Uoči samita Tereza Mej poslala je pomirljivu poruku da će svi građani EU moći da ostanu u Velikoj Britaniji.

"Potrebno je hitno postići sporazum o pravima građana, ali na ovom samitu govorićemo i o našoj budućoj saradnji u odbrani, bezbednosti i borbi protiv terorizma", ističe britanska premijerka Tereza Mej.

Razgovore o budućim ekonomskim odnosima Evropljani će prihvatiti možda tek na skupu u decembru, ako do tada budu jasni uslovi izlaska.

Bregzit bi mogao da pokaže da su pregovorio izlasku jedne zemlje iz EU možda još kompleksniji i teži nego pregovori o pristupanju. Problem je što su oročeni na dve godine. Ako do marta 2019. ne bude dogovora, odnosi EU i Velike Britanije mogli bi da se nađu na potpuno nepozatoj teritoriji.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk želi razgovor o Evropi posle Bregzita i od EU lidera očekuje dogovor o programu reformi Unije u sledeće dve godine, nakon predloga koji su nedavno izneli predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i francuski predsednik Emanuel Makron.

"Podržavam predlog Donalda Tuska da formulišemo reformsku agendu EU lidera na osnovu inicijativa koje smo podneli i da pokrenemo naš zajednički evropski projekat", napominje Makron.

Tuskov predlog predviđa da EU lideri preseku Gordijev čvor osetljivih reformi evrozone i migracije kao i seriju tematskih samita od kojih će jedan u maju u Sofiji biti posvećen Zapadnom Balkanu.