Nobel za mir Međunarodnoj kampanji za ukidanje nuklearnog oružja

U konkurenciji od čak 318 kandidata, Nobelov komitet odlučio je da nagradu za mir ove godine dodeli Međunarodnoj kampanji za zabranu nuklearnog oružja, koja okuplja 468 organizacija u 101 državi. Nagrađeni su zbog ukazivanja na katastrofalne humanitarne posledice upotrebe nuklearnog oružja i napora koje čine da se postigne sporazum o njegovoj zabrani. 

Prestižno priznanje dobili su za desetogodišnju kampanju za svet bez atomskog naoružanja.  

"Živimo u svetu u kojem je, posle dužeg vremena, povećan rizik od upotrebe nuklearnog naoružanja. Neke zemlje modernizuju svoje nuklearne arsenale i postoji realna opasnost da će sve više država pokušati da nabavi nuklearno oružje, a primer za to je Severna Koreja. Nuklearno oružje je stalna pretnja za čovečanstvo i život na Zemlji", kaže predsednica Norveškog komiteta za Nobelovu nagradu Berit Rejs Andersen.

Izvršna direktorka Međunarodne kampanje za ukidanje nukelarnog oružja kaže da je poziv iz Osla najpre doživela kao dobronamernu šalu i da nije verovala u to sve dok na televiziji nije čula zvanično saopštenje. Smatra da nagrada šalje snažnu poruku zemljama sa nuklearnim naoružanjem. 

"Ovo je vreme velikih globalnih tenzija kada nas zapaljiva retorika lako može odvesti u nazapamćeni horor. Još jednom se pojavljuje široki spektar mogućih nuklearnih sukoba. Ako je ikada postojao trenutak da nacije nedvosmisleno proglase zabranu nuklearnog oružja, onda je taj trenutak sada", ističe direktorka Međunarodne kampanje za zabranu nuklearnog oružja Beatris Fin.

Nagrada od milion evra biće uručena dobitnicima u decembru, na ceremoniji u Oslu. 

Odluku komiteta u Oslu među prvima su pozdravili građani Hirošime i Nagasakija, koji su pred kraj Drugog svetskog rata preživeli atomsko bombardovanje. 

Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja je koalicija nevladinih organizacija iz više od 100 zemalja koja je predvodnik u naporima da se dođe do zabrane nuklearnog oružja po međunarodnom zakonu. 

Pre tri meseca, 122 države potpisale su sporazum Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja, ali Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina i Velika Britanija nisu učestvovale u pregovorima.

Ovogodišnja Nobelova nagrada za mir zato predstavlja poziv državama s nuklearnim oružjem da počnu pregovore o postepenom uništenju 15.000 komada atomskog naoružanja, navodi Nobelov komitet.

Imena kandidata držana su u strogoj tajnosti, ali su uoči objavljivanja imena dobitnika mediji preneli da je bilo prijavljeno 318 kandidata. 

Nobelovu nagradu za mir je prošle godine osvojio kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos za napore u postizanju mirovnog sporazuma sa pobunjenicima.

Prvu Nobelovu nagradu za mir su 1901. godine podelili Švajcarac Žan-Anri Dinan, osnivač Crvenog krsta, i Francuz Frederik Pasi, osnivač i predsednik Francuskog društva za arbitražu među nacijama.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više dobitnika u jednoj kategoriji.