Dan posle referenduma – tajac u iščekivanju narednih koraka

Novinski uvodnici upozoravaju da je referendumom, na kojem se, prema tvrdnjama katalonskih zvaničnika, 90 odsto glasača opredelilo za otcepljenje, pripremljen teren za odlučujući obračun između Madrida i pokrajine koja predstavlja industrijski i turistički centar Španije, navodi Rojters.

"Sve bi moglo da postane i gore... Ulazimo u fazu štrajkova i uličnih protesta, sa više pokreta i više represije", piše umereni katalonski list La Vangardija u uvodniku, dan nakon što je španska policija pendrecima i gumenim mecima pokušala da spreči glasanje, koje je Madrid proglasio nezakonitim.

U Barseloni i drugim gradovima Katalonije održavaju se protesti građana povodom dešavanja za vreme održavanja referenduma o nezavisnosti te pokrajine od Španije.

Kako navodi španski Pais, protesti se održavaju ispred zgrade regionalne vlade, u znak protesta protiv nasilja policije.

U Barseloni protesti se održavaju ispred palate vlade Katalonije, dok su u tom gradu "tihi protest" organizovali i studenti na trgu Katalunja.

Kontroverzni zakon, koji je nedavno usvojio katalonski parlament, inače propisuje da je ishod referenduma obavezujući za institucije te španske provincije i da, u slučaju pozitivnog ishoda, taj isti parlament mora u roku od dva dana da proglasi nezavisnost Katalonije.

Današnjom sednicom katalonske vlade predsedavao je predsednik te bogate španske pokrajine Karles Pudždemon, za koga se očekuje da će razmotriti mogućnost da od regionalnog parlamenta zatraži da glasa o proglašenju nezavisnosti kasnije ove nedelje, navodi AP.

Portparol katalonske vlade Hordi Turulj izjavio je da ne isključuje mogućnost da će se španska država pozvati na član 155 španskog Ustava, koji omogućava centralnoj vlasti da obustavi samoupravu u regionu.

Kako je rekao, ne isključuje mogućnost ni hapšenje članova katalonske izvršne vlasti nakon jučerašnjeg referenduma o nezavisnosti, preneo je španski El pais.

Evropska komisija je saopštila da referendum u Kataloniji nije legalan.

"Prema španskom ustavu, jučerašnje glasanje u Kataloniji nije bilo legalno", izjavio je portparol Evropske komisije Margaritis Shinas na redovnoj konferenciji za štampu.

Istakao je da je to unutrašnje pitanje za Španiju, kojim se treba pozabaviti u skladu sa ustavnim poretkom te države.

Portparol Evropske komisije je naglasio da bi nezavisna Katalonija morala da napusti EU i kada bi se otcepila na legalnom referendumu, prenosi AFP.

"Ponavljamo pravni stav ove Komisije, kao i prethodnih – kada bi referendum bio organizovan u skladu sa španskim ustavom, to bi značilo da bi se teritorija koja se otcepljuje našla izvan Evropske unije", rekao je Shinas.

Ukazao je da Evropska komisija, izvan čisto pravnih aspekata ovog pitanja, smatra da je vreme za jedinstvo, dijalog i stabilnost, a ne za nasilje, podele niti rasparčavanje.

"Pozivamo sve relevantne aktere da sada brzo pređu sa sukoba na dijalog. Nasilje nikada ne može biti instrument politike", istakao je Shinas, u prvoj reakciji Evropske komisije posle jučerašnjeg referenduma o nezavisnosti u Kataloniji.

Takođe, Shinas je rekao da ima poverenja u "liderstvo španskog premijera Marijana Rahoja u rukovođenju ovim teškim procesom uz puno poštovanje španskog ustava i osnovnih prava građana koja su njime zagarantovana", prenosi AP.

Shinas je najavio da će predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker razgovarati tokom dana sa Rahojem.

U međuvremenu, španski premijer Marijano Rahoj sastaje se sa liderima vladajuće partije pre nego što će zatražiti sednicu parlamenta posvećenu pitanju kako se suočiti s najozbiljnijom krizom ove zemlje posle više decenija, a zakazao je i sastanak sa liderom glavne opozicione Socijalističke partije kako bi razgovarali o opcijama kojima Španija raspolaže.

Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija Zeid Rad el Husein poručio je španskim vlastima da nepristrasno i temeljno istraže nasilje na katalonskom referendumu i izrazio zabrinutost zbog stotina povređenih tokom jučerašnjeg dana.

"Čvrsto verujem da bi trenutna situacija trebalo da se reši kroz politički dijalog, uz sve poštovanje demokratskih sloboda", poručio je El Zeid u saopštenju koje je izdala njegova kancelarija u Ženevi, prenosi Rojters.

Katalonija je saopštila da je, prema preliminarnim rezultatima, 90 odsto glasova na referendumu bilo za nezavisnost, nakon što je manje od polovine katalonskih glasača glasalo u danu u kojem je, kako regionalni zvaničnici tvrde, više od 890 ljudi povređeno u sukobima s policijom premda nije jasno koliko je ljudi hospitalizovano.

Španski ministar unutrašnjih poslova Huan Ignjacio Zoido izjavio je da se još broje povređeni u sukobima građana i policije širom Katalonije.

Dok su katalonski zvaničnici optužili špansku policiju za brutalnost i represiju, a špansku državu da je "sramota Evrope", obećavši da će se žaliti Evropskoj uniji zbog kršenja ljudskih prava tokom glasanja, španska vlada zahvalila je nacionalnoj policiji na "odlučnoj i srazmernoj intervenciji".

Za to vreme, video-snimci i fotografije sa prizorima policijskih akcija u Kataloniji našli su se na naslovnim stranicama medija širom sveta.

Sindikati katalonske policije saopštili su da su Nacionalna policija i Civilna garda, prilikom referenduma u nedelju, prekoračili svoja ovlašćenja. 

Oni su oštro osudili "sramnu politizaciju" referenduma i dodali da se Ustav ne brani napadanjem građana.

Pudždemon je, nakon što su sinoć birališta zatvorena, rekao da je Katalonija "stekla pravo da postane nezavisna država", najavivši da će održati obećanje o jednostranom proglašenju nezavisnosti ukoliko prevagu odnose opcija za otcepljenje od Madrida.

Niko ne zna šta će se dogoditi ako katalonski zvaničnici ispune svoje obećanje i iskoriste ishod glasanja kao osnovu za proglašenje nezavisnosti, što je provokacija koja bi Španiju ostavila bez jednog od njenih najnaprednijih regona, koji čini petinu španske ekonomije, ocenjuje američka agencija.

Dok se mnogi pitaju šta će iz svega proizići, većina analitičara se slaže da scenarija za rasplet ima više.

Tako, profesor politike na Autonomnom univerzitetu u Barseloni Gabrijel Kolome kaže da bi, prema prvoj opciji, katalonski lideri mogli da odluče da ne proglase nezavisnost kao što su obećali u zakonu koji je usvojio većinski separatistički nastrojen katalonski parlament.

Umesto toga, navodi Kolome, separatisti bi mogli da pozovu na masovnu mobilizaciju širom Katalonije, a produženi štrajk bi mogao da pričini ozbiljnu štetu Španiji.

Prema tom scenariju, "ono što oni žele jesu pregovori", objašnjava ovaj profesor, a pregovarali bi o pitanjima autonomije i finansiranja, pri čemu je Madrid ranije i nagovestio da je spreman na pregovore.

Druga opcija bi, kako smatra profesor prava na istom univerzitetu u Barseloni Rafael Arenas Garsija, bila da Pudždemon jednostrano proglasi nezavisnost, na šta bi Madrid morao da reaguje.

"Posledice će biti srazmerne", upozorio je uoči referenduma Enrik Miljo, predstavnik centralne vlade u Kataloniji.

Madrid ima ovlašćenje da Kataloniji oduzme autonomiju, na primer, preuzimajući kontrolu nad regionalnom policijom, a mogao bi i da uhapsi Pudždemona, i ta slika bi obišla svet, navodi AFP.

To bi, kaže Kolome, išlo na ruku separatističkim liderima, koji se nadaju da će time "automatski pridobiti podršku onih koji su bili neodlučni i promeniti logiku nezavisnosti u logiku odbrane demokratije od represivne države".

Treći postreferendumski scenario glasi da separatisti neće proglasiti nezavisnost, već će u nekom trenutku raspustiti katalonski parlament, što bi onda dovelo do prevremenih regionalnih izbora.

Po tom scenariju, separatistički lideri će se nadati da će najnovija kriza okrenuti još više ljudi ka otcepljenju, što će im doneti i ubedljiviju parlamentarnu večinu kako bi sa još većim žarom nastavili borbu za nezavisnost, zaključuje francuska agencija.

Ko su Katalonci?

Katalonci su narod koji živi u "Paisos Catalans", odnosno u Katalonskim zemljama, koje čine Valensija, Balearska ostrva, delovi španske regije Aragon, Rousilon na jugoistoku Francuske i sama Katalonija.

Zabranjeni referendum o nezavisnosti Katalonije, koji je uprkos tome juče održan, nije pokrivao sve Katalanske zemlje, odnosno bio je oganičen samo na Kataloniju, područje u severoistočnoj Španiji, u kojoj živi 7,5 miliona ljudi.

To područje čini 15 posto španske populacije i 20 posto njene ekonomije.

Katalonci imaju izrazitu istoriju, kulturu i jezik, a među najpoznatijim je slikar Salvador Dali.

Inače, region Katalonije se prvi put spominje u 12. veku, stotinama godina pre ujedinjenja Španije, prenela je na svom portalu Al džazira Balkans.

Nakon dekreta Nueva Planta iz 1716. godine, potpala je pod direktnu vladavinu Madrida.

Katalonska autonomija je tema koja se često ponavlja tokom istorije zemlje.

Kada je Španija postala Republika, Kataloniji je data veća politička autonomija unutar okvira države.

Međutim, u deceniji nakon Španskog građanskog rata, vojna vlada Fransisa Franka je ukinula autonomiju toj regiji.

Tokom Frankove vladavine, od 1939. do 1975. godine, katalonska kultura je žestoko potisnuta. Simboli katalonskog identiteta poput "kastela", odnosno kula od ljudi, zabranjeni su, a roditelji su bili prisiljeni deci da daju španska imena.

Katalonski jezik (koji se takođe govori u Valensiji i na Balearskim ostrvima) ograničen je, a bilo je zabranjeno govoriti ga u javnosti.

Kako se demokratija u Španiji razvijala nakon Franka, katalonska autonomija se ponovno pojavila i razvila se.

Godine 1979, objavljen je novi Statut o autonomiji Katalonije, koji je obnovio katalonski parlament.

Izbori za 135-člano telo su održani naredne godine, 20. marta.

Regija, koja čini jednu od 17 španskih "autonomnih zajednica", ima svoju policiju i ovlašćenja nad pitanjima poput obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.

Postoje i odredbe za zaštitu katalonskog identiteta, uključujući status zajedničkog jezika za katalonski i kastiljski, te zakon koji nalaže da nastavnici, lekari i zaposleni u javnom sektoru koriste katalonski jezik na svom radnom mestu.

Međutim, napori za potpunu nezavisnost su dobili zamah proteklih godina, pre svega nakon španske dužničke krize 2008. godine.

Zagovornici nezavisnosti tvrde da Katalonija, koja je jedna od najbogatijih španskih regija, daje više finansijske podrške Španiji nego što je dobija od centralne vlade u Madridu.

Oni koji podržavaju katalonsku nezavisnost smatraju snažnu ekonomiju regije pokazateljem da će ova španska pokrajina "biti održiva kao suverena država".

Gotovo 1,6 miliona ljudi živi u Barseloni, prestonici Katalonije, koja je velika turistička destinacija.

Jučerašnji referendum o nezavisnosti je drugi referendum o nezavisnosti održan u protekle tri godine.