Nemačka i Austrija biraju: Zid po zid, predziđe

U estonskom Talinu, na sastanku evropskih ministara spoljnih poslova prošlog četvrtka, Berlin je bio nadglasan. Nemački predlog za zaustavljanje pregovora o ulasku Turske u EU Mogerinijeva nije stavila ni na dnevni red, čak ni pod "razno".

"Berlin izolovan u EU", komentariše Frankfurter algemajne cajtung.

U posebnom izveštaju s tog skupa opisuje se kako je austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc "veselo iskočio iz auta na noge lagane" ispred dvorane u Talinu, te okupljenim novinarima objasnio kako se on već duže vreme zalaže za prekid pristupnih pregovora s Ankarom, a sad mu je jako drago što je "konačno dobio podršku od Berlina".

"Sebastijan Kurc je od Nemačke dobio poklon-podršku", zaključuje frankfurtski list u aluziji na nedavni rođendan austrijskog ministra.

Sad se u EU već polako formira bihevioralna mustra – ko god ide u izbore, traži prekid pristupnih pregovora s Turskom. Ko god pobedi, kaže da nikad nije mislio na tako drastičan korak. Ko god je na sigurnoj udaljenosti od izbora, poziva na razum, dijalog i uzdržanost.

Da li to znači da su oni koji traže prekid pregovora s Ankarom nerazumni, ili privremeno neuračunljivi?

Irma iz Floride, Angela iz Berlina

U subotu ujutru je frankfurtski dnevnik vodio dve rubrike pod stavkom "dnevne teme", one koje se sukcesivno prate i proširuju, i to teme napisane doslovce: strah pred uraganom "Irma" na američkom jugu i "mržnja prema Angeli Merkel" na nemačkom istoku. Poruka je glasila, istina u nešto više reči nego što je ovde sumirano, kako ni strah ni mržnja ne mogu zaustaviti "Irmu" iz Floride i Angelu iz Berlina.

Već oko podneva je tematska celina "mržnja prema Angeli Merkel" povučena s vrha sajta frankfurtskog dnevnika, a tekst istoimenog naslova je nestao i zamenjen onim koji se otvara rečima "Merkelkina tamna Nemačka – kako je stvar mogla otići tako daleko?".

Da, Unija Angele Merkel vodi u svim ispitivanjima javnog mnjenja, i kako sad stvari stoje, dve sedmice pre izbora, ona će verovatno dobiti novi kancelarski mandat – ali po cenu ljuto polarizovane Nemačke.

Čak i bez tako eksplicitnih naslova kao što je povučeni "mržnja prema...", nemački mediji su puni analiza i osvrta koji tematizuju izlive besa i mržnje sa kojima se kancelarka Angela Merkel sreće u pokrajinama bivše DDR kao toj "tamnoj Nemačkoj".

Kancelarki je stoga trebao mali pomak na tom planu, neki koji će je manje koštati od priznanja da je upravo ona u ranu jesen pre dve godine izazvala migracionu krizu u današnjim razmerama.

Prekid s Turskom je definitivno košta manje. Skoro ništa, ako se uzme u obzir da je Ankara prva zauzela konfrontacioni kurs prema Berlinu i ionako neće prihvatiti ništa drugo osim mentalne slike nemačke diplomatije na kolenima. Na Berlinu je da moli da mu se oprosti jer posle pokušaja puča u Turskoj prošlog jula nije pokazao više empatije prema predsedniku Erdoganu (ARD, polit-šou Maišberger, prošlog utorka).

Svi su proteklih meseci i godina bili svedoci kako Erdogan zna da bude vrlo fleksibilan i popustljiv, ni trunke od onog ofanzivnog rečnika kakvim progovara sa Unijom. Upravo tako, on je fleksibilan, ali samo sa Rusijom i Sjedinjenim Državama, dok sa Evropljanima ne mora, jer misli da ih drži u šaci po nizu pitanja, od migrantskog dila do bosanske reosmanizacije.

Zato Angela Merkel ne reskira ništa kada pred Bundestagom traži dozvolu za podizanje simboličkog zida prema Turskoj.

Turska u predziđu, Gabrijel u nevolji

Još u aprilu je Gabrijel zamerio austrijskom kolegi da njegova kampanja za oficijelni prekid pristupnih pregovora sa Ankarom "ima velike veze sa austrijskom unutrašnjom politikom, a skoro pa nikakve sa Turskom".

Sada Gabrijel traži to isto, ali u ime čitave Unije, koja mu jasnim većinskim glasom odgovara da njegov zahtev ima velike veze sa nemačkom unutrašnjom politikom, a skoro pa nikakve sa Turskom.

Problem nemačke evropske politike tako postaje problem kredibiliteta, narodski rečeno, problem obraza. Kako se samo daleko došlo od one predstave iz drugog mandata Angele Merkel (2009–2013) obeležene imidžom nemačke "majke" i evropske zaštitnice!

Danas njen koalicioni tim više nema snage da nacionalne odluke zamaskira kao evropske. Čarobni prah evropske budućnosti u dobronamernom nemačkom krilu se razišao. Uprkos tome što je evropski partneri gledaju hladnim očima, uprkos tome što je jedan deo nacionalnog izbornog tela "strastveno mrzi" (Frankfurter algemajne cajtung, Zidojče cajtung, Špigl), Angela Merkel će verovatno dobiti izbore i četvrti mandat.

Dobiće ih, ponavljaju mnogi analitičari, zato što – nema ko drugi.

Kako to nema ko drugi? Zar je nemačka politička klasa u izumiranju, dinosaurusi s partijskom knjižicom, pa sad još jedino vladaju poslednji izdanci, kasna berba pred ledeno doba?

Da nemačka čarolija više ne funkcioniše, pokazuje tretman turske teme na sastanku ministara spoljnih poslova prošlog četvrtka u Estoniji.

"O problemima u odnosima s Turskom se može razgovarati, ali ništa više od toga", rekao je finski ministar Soini. "Prekid pregovora ne dolazi u obzir, tako samo ohrabrujemo tursko udaljavanje od Evrope", smatra litvanski ministar Linkevičijus. Njihov estonski kolega i predsedavajući Saveta EU za spoljnu politiku Sven Mikser izjavljuje kako nema govora da bi Unija ove godine donela bilo kakvu dramatičnu odluku u tom smislu.

Prenoseći gornje citate učesnika talinskog skupa, minhenski dnevnik Zidojče cajtung to predstavlja kao baltičku neprincipijelnu koaliciju protiv Berlina. Kako dobar deo američkog pritiska na Evropu teče preko Baltika, taj događaj odmah dobija i širu dimenziju.

Deluje plauzibilno, ali svejedno ne pokriva razmere nemačkog poraza u Talinu. Berlin se tamo susreo sa "masovnim otporom" (Zidojče cajtung). Niko od preostalih 26 članica Unije nije podržao nemački (ili raniji austrijski) zahtev za prekid pregovora s Turskom, a čak ni najveći paranoici među analitičarima ne bi rekli da su svih 26 američki "špijuni" na evropskom tlu, spavači anglosaksonske apokalipse.

Uprkos "bolnom porazu" (Zidojče cajtung) nemačke diplomatije u Talinu, kancelarka Angela Merkel je najavila da će tu temu nametnuti evropskom samitu u Briselu 19. i 20. oktobra. "Na tom skupu će se razgovarati da li će pristupni pregovori s Turskom biti suspendovani ili okončani", izjavio je u petak kancelarkin portparol Štefen Sajbert u Berlinu.

Kurc: "Nemački švenk – velika šansa za Evropu" 

Samo je austrijski ministar Kurc pozdravio nemačku promenu stava prema Ankari kao "veliku šansu za Evropu". Odakle se onda hrane nade Berlina da će u manje od mesec i po do briselskog samita povući na svoju stranu barem 18 članica sa 65 odsto stanovništva Unije, koliko je potrebno za suspenziju pregovora?

Za potpun prekid bi bila potrebna jednoglasnost svih 28. Ni jedna, ni druga opcija ne izgledaju verovatne – osim ako turski predsednik u međuvremenu ne počne da hapsi i španske, poljske, italijanske i ostale novinare i turiste EU.

Najneugodniji, možda najdalekosežniji trend koji počinje da se formira iščitava se iz izjave britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona u Talinu: "Ne smemo odgurnuti Tursku. Ona je za nas strateški važna zemlja" (austrijski Kurir).

Ko su "mi" i "za nas"? Britanija napušta EU, iako ju je čitava Unija, a posebno briselske institucije, na kolenima molila da donese suprotnu odluku. Za ovo vreme koje još ostaje, London ima legitimaciju da sudeluje u tematskim ili taktičkim raspravama, ali za to šta je Evropljanima "strateški važno" nedostaje mu moralno pravo.

"Turska je za nas strateški važna zemlja" ima stoga više značenja, a nijedno dobro: za nas Anglosaksonce je važna. Za vas Evropljane je važna da nam ugodite dok mi s Amerikancima crtamo globalnu geostratešku mapu. Važna je za nas (Britance), koji više nismo s vama (Evropljanima), ali svejedno ostajemo u Uniji da bismo vas imali na oku. Važno je za nas Anglosaksonce (Britance i Amerikance) zato što nam je Ankara garant da će naša pravno problematična rešenja na Balkanu – jedinstvena Bosna, samostalno Kosovo, eksplozivna Makedonija – konačno postati sposobna za samostalni život.

Realno gledajući, Berlin i Beč nemaju nikakvog izgleda da u drugoj polovini oktobra nagovore ostatak članica na ozbiljan razgovor o sudbini turskih pristupnih pregovora. Unijine zajedničke institucije još manje.

Svu viku i galamu treba stoga doživeti kao deo nemačke predizborne kampanje. U odnosima s Ankarom, službeni Berlin ostaje bezub kao što je i do sada bio.

Ko to kopa ispod Meternihovih prozora?

Kao zemlji od osam miliona stanovnika, Austriji nedostaje diplomatska težina da pokrene pitanje tog stepena važnosti.

Beč je ovog trenutka ionako više zabavljen jednim realno postojećim zidom, a ne onim simboličkim prema Turskoj.

Početkom avgusta je kancelar Kern pred medijima izveo malu pi-ar akciju. Radnicima koji su počeli da raskopavaju Balhausplac između predsedničke i kancelarske palate podelio je flaše mineralne vode i poželeo im "uspeh u poduhvatu".

"Poduhvat" je bio betonski zid metar širok, osamdeset santimetara visok, namera antiteroristička. Sad kad su se svi vratili s odmora, od gradske vlade, preko nadležnih ministarstava, do samog kancelara, odjednom niko ne zna ko je dao nalog za njegovo podizanje.

Niko od odgovornih nije imao pojma da se tu kopa, pa je "poduhvat" zaustavljen posle mesec dana betoniranja.

Nema tačnih podataka koliko će Grad i Republiku, to jest poreske obveznike, koštati do sada obavljeni (obimni) radovi. Službenih brojeva nema, što je i razumljivo, kad niko od političkih instanci i nije znao da se tu kopa. Od svega je jedino sigurno da radnici građevinske firme "Por" neće morati da vraćaju flaše mineralne vode.

Trenutno se traži neki činovnik, neka birokratska instanca koja je dala nalog za podizanje ove brut-arhitekture u istorijskom jezgru grada.