Špigl: Nemačka špijunirala Belu kuću

Špigl navodi da je imao uvid u dokumenta koja pokazuju da je BND imala listu od oko 4.000 "izabranih ključnih reči" za nadgledanje u periodu od 1998. do 2006. godine.

To uključuje brojeve telefona ili faksova, imejl adrese Bele kuće, kao i ministara finansija i spoljnih poslova.

Među drugim "metama" su se našle vojne insitucije, uključujući američke vazduhoplovne i mornaričke snage, NASA, kao i Hjuman rajts voč.

Agencija AFP prenosi da BND nije želela da da komentar Špiglu povodom ovih navoda.

Špigl je i krajem februara objavio da je BND dugo špijunirala novinare Bi-Bi-Sija, Njujork tajmsa, Rojtersa i drugih stranih medija.

Pozivajući se na dokumenta u koje je imao uvid, nedeljnik je tada pisao da je BND imala najmanje 50 brojeva telefona, faksa i imejl adresa novinara ili redakcija u celom svetu na svojoj listi takozvanih "selektora" od 1999. godine.

Kako se navodi, meta špijuniranja bilo je nekoliko brojeva redakcija Bi-Bi-Si-ja u Londonu i Avganistanu, Njujork tajmsa u Avganistanu, kao i agencije Rojters u Avganistanu, Pakistanu i Nigeriji.

Bi-Bi-Si je reagovao saopštenjem da je razočaran ovakvim tvrdnjama i pozvao sve vlade da poštuju slobodu štampe.

Organizacija Reporteri bez granca okarakterisala je navode o špijuniranju kao "monstruozan napad na slobodu štampe".

BND ni tada nije želela da komentarišse navode Špigla.

Nemačka je vrlo oštro raeagovala kada je 2013. procurela informacija Edvarda Snoudena da su američki agenti prisluškivali širom sveta, uključujući mobilni telefon Angele Merkel.

Francuska agencija AFO navodi da se kasnije ispostavilo da je upravo BND pomagao američkoj NSA da špijunira evropske saveznike.