Kurc: Zatvoriti mediteransku rutu, spasene migrante vratiti u Tunis i Egipat

"Jedino rešenje da se krijumčarima oduzme poslovna osnova i prekine umiranje na Sredozemlju jeste da se osigura da, kada neko krene ilegalno na put, ne dospe do centralne Evrope", objašnjava Kurc u intervjuu agenciji APA.

Prema njegovoj zamisli izbeglice spasene iz Sredozemnog mora treba da budu direktno vraćene u prihvatne centre u Tunisu i Egiptu.

Obe zemlje će, kako je uveren, to prihvatiti ako im EU da atraktivnu ponudu.

U izbegličkim centrima u severnoj Africi, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da postoji mogućnost za migrante da podnose zahtev za azil.

"To smatram pogrešnim, jer ako bi tako nešto dozvolili onda bi to vodilo ka tome da ljudi iz čitave Afrike krenu ka Egiptu ili Tunisu", ocenio je Kurc.

Jedini legalni put za ratne izbeglice da dođu do Evrope jeste program preseljenja, prema kojem bi međunarodne organizacije predložile ljude u kriznim regionima za preseljenje.

Kurc ističe da bi se na taj način ciljano pomagalo slabijima, a ne onima koji mogu sebi da priušte usluge krijumčara.

"Nemojte molim vas da se pravimo da je aktuelni sistem posebno human", rekao je Kurc, dodajući da ima osećaj da su mnogi za podržavaoca prihvata izbeglica koje pristižu za to samo kako bi umirili sopstvenu savest, ali ne zato što se radi o održivom sistemu.

Od početka godine je oko 70.000 izbeglica dospelo u Evropu preko Sredozemlja, a skoro 1.600 ljudi je poginulo od januara do maja u moru.

Zatvaranje mediteranske rute, prema njegovim rečima je slično kao kod balkanske rute, ali možda još nešto komplikovanije.

"Kao kod zatvaranja balkanske rute je prognozirano da će, ako zatvorimo granice, za 10 dana u Grčkoj da se nagomila 150.000 ljudi, a za 100 dana 1,5 miliona. Međutim već nakon samo par dana opao je talas ka Grčkoj, jer mase migranata ne žele zaštitu u Grčkoj, već bolji život u centralnoj Evropi. Isti je slučaj sa Italijom", uveren je Kurc.

Austrijski šef diplomatije je istakao da veruje da će se njegova politika nametnuti, jer sebe smatra predvodnikom evropske izbegličke politike, iako je u prvom mahu bio kritikovan.