Radni zadaci Roberta Milera

Šta se ispituje?

Ministarstvo pravde je imenovanjem ovlastilo Roberta Milera da istraži "moguće veze i/ili koordinaciju između ruske Vlade i osoba u okruženju predsednika Donalda Trampa i njegovog izbornog tima". U imenovanju se dodaje – a to bi moglo da znatno proširi polje delovanja – da specijalni istražitelj može da ispita "svako činjenično stanje" koje "direktno proizilazi ili bi moglo da proizilazi iz istrage" kao i sve u okviru člana 600 (a) Kodeksa federalnih pravila.

Taj član daje istražitelju moć da u vezi sa "krivičnim delima na saveznom nivou istražuje sva dela koja se počine tokom rada specijalnog istražitelja sa ciljem da se njegov rad onemogući, kao što su krivokletstvo, ometanje pravde, uništavanje dokaza, zastrašivanje svedoka".

To u praksi znači da se ne radi samo o eventualnim vezama Trampa (i njegovih ljudi) sa Rusijom, već i o svemu što iz tih veza može da proiziđe. "Ometanje pravde" i "zastrašivanje svedoka" zvuče posebno zanimljivo u svetlu otpuštanja doskorašnjeg direktora FBI Džemsa Komija. "To je u prirodi istrage – kada jednom nešto istražujete, vrlo brzo primetite povezanost sa drugim stvarima", kaže za DW profesor Džems Dejvis, direktor Instituta za političke nauke Univerziteta u Sent Galenu.

Ko je Robert Miler?

Republikanski predsednik Džordž Buš Mlađi je imenovao Milera za direktora FBI-ja 2001. a ovaj je ostao na tom mestu i tokom vladavine Baraka Obame, sve do 2013. godine. U pitanju je pravnik iz Nujorka koji, po svemu što se zna, drži do svoje nezavisnosti i kojeg nije lako izložiti političkom pritisku. Tako su 2004. Miler i Komi – koji je tada bio zamenik ministra pravde – odbili da ponovo dozvole prisluškivanje privatnih stanova koje je administracija Džordža Buša uvela posle terorističkih udara 2001. Pretili su ostavkama sve dok Buš nije popustio i promenio sporni predlog.

"Mileru se veliki integritet priznaje u oba politička tabora, kao i u FBI-ju u Ministarstvu pravde. Zato držim da je on dobar izbor", kaže Dejvis.

Koje su nadležnosti istražitelja?

Nadležnosti i instrumenti specijalnog istražitelja umnogome su jednaki onima koje ima redovni državni tužilac na saveznom nivou. Razlika je u tome što će Miler raditi van važeće pravosudne hijerarhije. Specijalni istražitelji tako imaju zaseban budžet, mogu da zaposle sopstvene saradnike, da istražuju, saslušavaju svedoke i podižu optužnice.

Kakav će biti uticaj Trampove vlasti?

Prema medijskim izveštajima, Bela kuća je za imenovanje specijalnog istražitelja saznala samo sat vremena unapred. Ako je to tačno, onda deluje da je ovime Ministarstvo pravde pokušalo da pokaže da će istraga zaista biti nezavisna. Dvojica vodećih ljudi ministarstva su na neki način upleteni u moguću aferu – ministar Džef Sešons je i sam optužen da je održavao kontakte sa Rusijom tokom izborne kampanje, do je njegov zamenik Rod Rozenštajn napisao preporuku da se otpusti direktor FBI-ja Komi. Pretpostavlja se da će ova dvojica dobro paziti da se ni na koji način ne mešaju u rad Roberta Milera.

Koliko je opasno za samog Trampa?

"Ako predsednik zaista ima nešto da taji, onda je ovo za njega veoma opasno", kaže Dejvis. Veruje da će istražitelj slediti svaki trag koji nađe. "Ne znamo kakav bi vid pritiska na Milera mogao da upotrebi predsednik. Ali sam siguran da je istražitelj dorastao zadatku." Naravno, postoji mogućnost i da sam Tramp zaista nema šta da krije pa ni čega da se plaši.

Koliko će istraga trajati?

Ovakve istrage nisu ograničene vremenski pa je teško reći i koliko će trajati i do kakvog će rezultata doći. Mileru će najpre trebati vremena da oformi tim. "Tema će nas zaokupljati preko leta i na jesen, a možda, zavisno od nalaza, i duže od toga", uveren je Dejvis.