EU dogovorila "brakorazvodne" smernice za Bregzit

Tek po rešavanju ovih pitanja, EU će ući u pregovore o uspostavljanju novih odnosa sa Velikom Britanijom na principima "bliskog partnerstva", ali i "izbalansiranih prava i obaveza".

Prvi put formalni samit EU bez britanske premijerke - u naredne dve godine, do izlaska iz Unije, Britanija će biti prisutna za evropskim stolom, ali ne i na sastancima posvećenima Bregzitu.

"Važno je očuvati jedinstvo 27 članica EU. Samo u tom slučaju moći ćemo da zaključimo pregovore. To znači da je naše jedinstvo i u interesu Velike Britanije", naveo je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

EU na prvom mestu želi da osigura "jasnoću i zakonsku sigurnost" kako za tri miliona građana EU koji trenutno žive u Velikoj Britaniji, tako i za oko milion Britanaca koji žive i rade u ostatku Unije. 

Ta prava bi trebalo da budu recipročna i da se odnose ne samo na pravo stalnog boravka, već i na ostvarivanje drugih administrativnih prava kao što su pitanja penzija i zdravstvene zaštite. 

Brisel će zatim insistirati na zaštiti prava svih onih EU kompanija i njihovih biznisa koji su trgovali sa partnerima u Velikoj Britaniji i obratno. Finansijska nagodba koja se odnosi na sve obaveze koje je Velika Britanija imala i imaće kao članica do samog izlaska iz Unije takođe mora biti rešena pre uspostavljanja daljih odnosa. 

U dokumentu koji su usvojili EU lideri ne pominje se konačna cifra, ali je dosadašnja računica, bar ona koja je dolazila sa kontinentalnog dela Unije, govorila o mogućih 60 milijardi evra koje bi London trebalo da isplati Briselu. 

U svojim smernicama za pregovore oko Bregzita Unija naglašava "specifične okolnosti" i važnost pravno zasnovanog, ali fleksibilnog rešenja za uspostavljanje granice na Irskom ostrvu. To rešenje moralo bi obuhvatiti i postojeće bilateralne ugovore između Velike Britanije i Irske koji su u skladu sa EU zakonodavstvom. 

Kada su u pitanju budući odnosi, EU "pozdravlja i deli" želju Velike Britanije za uspostavljanjem " bliske saradnje".

Navodi se da će "jake i konstruktive veze Londona i Brisela biti od koristi za obe strane".

Takođe se pominje mogućnost da, iako ne ostaje u okvirima jedinstvenog evropskog tržišta, Velika Britanija, po svom izlasku iz EU, može pregovarati o uspostavljanju "širokog, ambicioznog i izbalansiranog" ugovora o slobodnoj trgovini. Pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU zvanično bi trebalo da se okončaju do 29. marta 2019. godine.

"Danas odlučujemo o smernicama za izdvajanje Britanije iz Unije. Naravno, želimo dobre odnose sa Ujedinjenim kraljevstvom - ali i da zaštitimo interese 27 zemalja članica", poručila je nemačka kancelarka Angela Merkel. 

Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je da Britanija mora da plati cenu izlaska iz EU.

"Postojaće, neizbežno, cena za Veliku Britaniju. Nije reč o kazni, to je izbor koji su napravili. Britanija izvan Evrope imaće slabiju poziciju od Britanije u Evropi", navodi Oland.