Obeležena 31. godišnjica nuklearne katastrofe u Černobilju

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko nazvao je eksploziju koja se tada dogodila u tamošnjoj nuklearnoj elektrani i njene strašne posledice "nezaceljenom ranom s kojom živi ukrajinski narod", prenosi AFP.

"Možda je više nego ikoga drugog tragedija u Černobilju pogodila našu belorusku braću", rekao je Porošenko na zajedničkoj konferenciji za novinare sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom.

Naučnici veruju da su vetrovi tog kobnog dala odneli veliki deo radioaktivnog oblaka u pravcu jugoistočne Belorusije.

"I Belorusi i Ukrajinci znaju da ova katastrofa ne zna za granice", rekao je Lukašenko.

Oko 600.000 ljudi koji su postali poznati kao "likvidatori" – većinom zaposleni u službama za vanredne situacije i državni službenici – poslati su sa oskudnom ili nikakvom zaštitnom opremom kako bi pomogli u raščišćavanju posle nesreće.

"Hvala vama herojima koji su nas, na štetu sopstvenih života i zdravlja, zaštitili od užasnih posledica ove tragedije", napisao je ukrajinski premijer Volodimir Grojsman na Fejsbuku.

Četvrti reaktor u elektrani u Černobilju na severu Ukrajine, koja je tada bila u sastavu Sovjetskog Saveza, eksplodirao je 1986. nakon što je bezbednosno testiranje krenulo po zlu 26. aprila u 01.23 sati po lokalnom vremenu.

Oko 30 osoba tada je poginulo na mestu nesreće, dok se strahuje da je nekoliko hiljada ljudi preminulo u godinama koje su usledile od posledica radijacije širom Ukrajine, Belorusije i Rusije.

Stotine hiljada ljudi evakuisano je posle nesreće iz oblasti oko mesta nesreće i uspostavljena je zabranjena zona.

U izveštaju UN iz 2005. ocenjuje se da je oko 4.000 ljudi stradalo od nevidljivog otrova u Ukrajini, Rusiji i Belorusiji, dok je grupa za zaštitu prirodne sredine "Grinpis" naredne godine objavila rezultate svog istraživanja prema kojima je 100.000 ljudi izgubilo život.

Ukrajina je prošle godine postavila ogromnu metalnu kupolu vrednu 1,2 milijarde evra preko ostataka postrojenja u Černobilju u pokušaju da zaustavi eventualna izlivanja i da osigura budućnost evropskih generacija.

Više od 200 tona uranijuma ostalo je unutar oštećenog reaktora iz kojeg je radijacija zahvatila tri četvrtine Evrope, podseća francuska agencija.