Evropa malo odahnula, Nemačka se obradovala Makronu

Nemačka se obradovala i čestitala Francuzima na pobedi socijalno-liberalnog kandidata Emanuela Makrona u prvom krugu predsedničkih izbora, čime su, kako se kaže u Berlinu, glasači poslali jasan signal za očuvanje Evrope kao sudbinske, vrednosne i kulturološke zajednice.

Berlin se obradovao zbog ishoda prve runde glasanja, kojim je pitanje eventualnog Fregzita, odnosno, francuskog napuštanja Evropske unije, kakvo je predlagala desničarska predsednička kandidatkinja Marin le Pen, a Nemačka osuđivala, prestalo da bude neposredna opasnost.

"Muškarac protiv žene", "socijal-liberal protiv ultra-desničarke", "otvaranje protiv zatvaranja", "više Evrope protiv što manje Evrope", "nemački prijatelj protiv nemačke neprijateljice", "graditelj mostova protiv demagoga", samo su neki od živopisnih opisa izbora u Francuskoj, zemlji "velike nacije", sa kojom Nemce, posle perioda rata, mržnje i prolivanja krvi, vezuje višedecenijsko prijateljstvo, na koje su ponosni i zahvalni prvom posleratnom kancelaru Konradu Adenaueru i francuskom predsedniku Šarlu de Golu.

Nemci su ozbiljno pratili izbore u Francuskoj, ne samo zbog mogućnosti Fregzita i dolaska desničarke Le Penove, već i iz istorijskih i susedskih odnosa dva naroda, osnivača EU, čija se istorija pomirenja i razumevanja koja je počela De Golovom posetom Nemačkoj, navodi kao školski primer.

De Gol je 5. septembra 1962. godine posetio Nemačku i tada, u euforičnom govoru, rekao da "živi Bon, Nemačka i nemačko-francusko prijateljstvo" – što se tumači kao kamen temeljac u procesu pomirenja duboko neprijateljskih zemalja za vreme Drugog svetskog rata.

Adenauer i De Gol, koji je u gostima govorio nemački, slavljeni su tada u Bonu, a nekoliko meseci ranije su, u čuvenoj katedrali u Remsu, u kojoj je krunisano 25 francuskih kraljeva, prisustvovali takozvanoj misi pomirenja.

Proces pomirenja dobio je i zvaničnu stranu 22. januara 1963. godine, potpisivanjem Jelisejskog ugovora o nemačko-francuskoj saradnji, a njihovo pomirenje analitičari uzimaju za primer i kada je reč o procesu pomirenja naroda na Balkanu.

To je deo istorije čijih se godišnjica Berlin seća i istorije koja obeležava posleratni, politički život dve najveće nacije EU, pa samim tim je i interesovanje Nemaca za izbore u Francuskoj bilo odgovarajuće.

Izbore u Francuskoj su zato mnogi nemački analitičari ocenili kao "sudbinsku odluku za Evropu", a mladog Makrona kao nekog ko je za Evropu i ko donosi Evropi "makromaniju".

Kušner: Izbori – zaokret u francuskoj istoriji 

I bivši francuski šef diplomatije i nekadašnji šef civilne misije UN na Kosovu, Bernar Kušner, čiji je rad na Kosovu često bio na meti kritika, ocenio je izbore kao tačku zaokreta u francuskoj istoriji.

"To je zemljotres u našoj zemlji", rekao je Kušner u jednoj emisiji tabloida Bild, naglasivši da je prvi put posle puno godina optimista i da će Francuzi sa Makronom ponovo doći nazad u Evropu.

"Mi vidimo i plavo nebo, a ne samo oblake", slikovito je opisao situaciju Kušner, lekar po struci, koga, još iz vremena misije na Kosovu, bije glas da voli marketing i kamere.

"Francuska, mi moramo da razgovaramo. Mi, Nemci, nazvali smo vas 'velika nacija'. I tako se, takođe, uvek mislilo... I razlika između svetskog grada Pariza i malog grada na Rajni, Bona... Mi smo morali na školsku ekskurziju u 'grad ljubavi' da bismo videli da li je Ajfelov toranj u noći tako lep kao na razglednicama u našim mladalačkim sobama... On je sijao još svetlije", ovako kolumnista Bilda Albert Link piše o Francuskoj u tekstu u čijem naslovu postoji igra reči i pitanje kako je od "Frankrajha", kako Nemci nazivaju Francusku, nastao "Krankrajh", što bi moglo značiti "bolesno carstvo".

Nemački mediji sada pišu o "sledećem Francuzu Angele Merkel", podsećajući na sve francuske predsednike sa kojim je ona sarađivala i ukazujući na to da ona više ne mora da brine da bi Le Penova došla na čelo zemlje, za koju je Merkelova smatrala da bi mogla da ruinira dobre nemačko-francuske odnose.

"Sveži Francuz je oduševio politički Berlin", kažu analitičari, a velike nemačke partije, sve osim Levice, naslednice bivših istočno-nemačkih komunista i desničarske "Alternative za Nemačku", podržavaju i hvale francusku odluku.

broj komentara 3 pošalji komentar
(utorak, 25. apr 2017, 17:03) - anonymous [neregistrovani]

Prvo skoci

Izbori jos, nisu zavrseni.

(utorak, 25. apr 2017, 16:42) - anonymous [neregistrovani]

Za bolju Evropu.....?????

Narod ce glasati bolje sutra..
Za bolje sutra napusta narod Sengensku neizvjesnost i globalizam...

(utorak, 25. apr 2017, 12:15) - anonymous [neregistrovani]

Markoni

Nastavak globalizma, valjda ce se narod ssuprostaviti tome i izabrati manje zlo.