Francuzi biraju predsednika

19.00 - Birališta u većim gradovima zatvaraju se u 19, a u manjim u 20 sati. 

17.30 - Do 17 sati u prvom krugu glasanja na predsedničkim izborima u Francuskoj, na birališta je izašlo 69,42 odsto glasača, saopštilo je francuski MUP.

15.00 - Odlazeći predsednik Francuske Fransoa Oland izjavio je da bi najbolja poruka predsedničkih izbora bila "da pokažu da je demokratija jača od svega" tako što će građani izaći na glasanje. 

12.45 - Zbog sumnjivog vozila evakuisano glasačko mesto Bezansonu, na istoku Francuske, koje je kasnije ponovo otvoreno.  

12.20 - Do 10 sati glasalo je 28,5 odsto glasača, što je nešto više nego 2012, kada je odziv bio 28,29 odsto, saopštio je francuski MUP, prenosi Rojters.  

Ovacije pristalica predsedničkih kandidata, 72 sata pred izbore u Francuskoj, smenile su policijske sirene. Još jedan teroristički napad. Bezbednost pojačana sa 50.000 policijaca, nesumnjivo pojačava prednost desničara – Fransoa Fijona, Marin le Pen najviše. Ali ne presudno, procenjuju analitičari.

"Levica ne zaostaje mnogo kada je bezbednost u pitanju, za vreme Olanda je uvedeno vanredno stanje koje traje više od godinu dana, tako da će desnica delimično profitirati, ali ni levica neće mnogo izgubiti", smatra urednik srpskog izdanja "Le Monde Diplomatique" Ivica Mladenović.

Sa 11 predsedničkih kandidata ukupno – od krajnje levice do krajnje desnice – između kojih bira 47 miliona registrovanih glasača, francuski izbori predstavljaju važan test i za Evropsku uniju i za populističke lidere koji priželjukuju njen raspad.

U prvom krugu izbora, četiri kandidata imaju izgleda da uđu u drugi, odlučujući i obavezni krug, koji će uslediti dve nedelje kasnije, a u kojem će na megdan izaći dva kandidata sa najboljim rezultatima iz prvog kruga.

Favorit je ipak novajlija. Iz centra političkog spektra, ali ne i kandidat političke partije, već pokreta – Emanuel Makron. U vodećem dvojcu tradicionalno kandidatkinja Nacionalnog fronta. U završnici kampanje, sustiže ih iznenađenje s leva – Žan Lik Melanšon. Analitičari ne isključuju da Francuzi u drugom krugu biraju između ekstremne desnice i krajnje levice.

"Možda bi i to moglo da se desi, ali mislim da će upravo ovaj atentat na Jelisejskim poljima opredeliti mnoge Francuze za Makrona, jer on ima i jaku socijalnu komponentu, to je čudna mešavina socijalne države u nekoj vrsti liberalnog kapitalizma", ukazuje Radomir Diklić, nekadašnji ambasador u Francuskoj.

Makron (39), bivši bankar koji je posle dve godine napustio mesto ministra ekonomije prošlog avgusta da bi osnovao sopstveni nezavisni pokret pod nazivom "U marš!", potukao bi Le Penovu ili bilo kod drugog kandidata u drugom krugu, pokazuju rezultati najnovije ankete koju je sproveo američki institut "Haris interaktiv", dok se s tim predviđanjima podudaraju i prognoze drugih anketa.

Zbog Makronovog relativnog nedostatka iskustva u državnom upravljanju neki glasači se pitaju smeju li da mu, opredeljujujući se za njega, u ruke daju francuski nuklearni arsenal, stalno mesto Francuske u Savetu bezbednosti UN, njenu borbu protiv islamskog ekstremizma i ulogu klučnog igrača u međunarodnim krizama.

Makron sebe predstavlja kao "neprijatelja nacionalizma" i kandidata "otvorene Francuske koja ima svoje interese – bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu".

Odlazeći iz Olandove vlade, on je sa sobom odvukao i glasače kandidata Socijalističke partije, Benoa Amona, koji ne uživa veliku podršku glasača.

Anketa "Haris interaktiva" pokazuje da je Melanšon, koji je od učesnika s neznatnim šansama postao ozbiljan kandidat delom zahvaljujući borbenim televizijskim nastupima i mudrom kampanji putem društvenih medija, na ravnoj nozi sa Fijonom što se popularnosti tiče, uživajući podršku 19 odsto birača, prenosi Rojters.

Njih dvojica za samo tri odsto glasova zaostaju za Le Penovom za koju, prema anketama, namerava da glasa 22 odsto francuskih ispitanika, dok je Makron, sa 25 odsto glasova koje Francuzi planiraju da mu daju, učvrstio svoj status favorita.

Fijonov rejting se postepeno popravio nakon što mu je popularnost naglo opala posle optužbi za nepotizam, a osvrnuvši se na osujećeni ovonedeljni napad na čijoj su meti mogli biti on i drugi kandidati, ovaj 63-godišnji bivši premijer danas nastoji da sebe što bolje prikaže u svetlu "čvrstog čuvara bezbednosti i borca protiv ekstremista", za razliku, kako kaže, od Makrona "čiji je stav po tom pitanju nejasan". 

Referendum o članstvu Francuske u EU posle pregovora s Briselom o vraćanju ključnih ovlašćenja nacionalnim prestonicama predlaže i Le Pen, koja želi i da se otarasi evra i zagovara još oštriji stav protiv EU, uz nacionalističku retoriku u stilu "Francuska na prvom mestu".

Na ishod prvog kruga u Francuskoj, klade se samo hazarderi. Ipak, Diklić podseća na tzv. glas za Republiku. Poslednji put 2002. socijalista Žospen pozvao je svoje birače - zapušite nos, glasajte za Širaka. I otac Marin le Pen izgubio je u drugom krugu. Ipak, dok skoro 47 miliona Francuza glasa, svet – posle Bregzita i Trampa – opet obuzima politička trema.

Do 17 sati u prvom krugu glasanja na predsedničkim izborima u Francuskoj, na birališta je izašlo 69,42 odsto glasača, saopštilo je francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova, prenosi Rojters.

Navedeno je da je ova izlaznost malo manja od one ostvarene na prethodnim izborima 2012. kada je u istom periodu glasalo 70,59 odsto birača. Na predsedničkim izborima održanim 2007. izlaznost je do 17 sati bila 73,87 odsto, a 2002. je iznosila 58,45 odsto.