Neizvesni predsednički izbori u Francuskoj – važan test za EU

U Francuskoj je dosada važilo pravilo da se u prvom krugu glasa srcem, a u drugom razumom. Da li će tako biti i na ovim predsedničkim izborima, niko sa sigurnošću ne može da predvidi.

Sa 11 predsedničkih kandidata – od krajnje levice do krajnje desnice – francuski izbori predstavljaju važan test za Evropsku uniju i za populističke lidere koji priželjukuju njen raspad. Na to upozorava i jedan od vodećih kandidata, nekadašnji bankar i ministar ekonomije Emanuel Makron.

"Oni koji žele da zatvore granice i da se Francuska povuče u sebe, žele nacionalizam. Fransoa Miteran je u jednom od svojih poslednjih govora upozorio da nacionalizam znači rat", poručuje Makron.

Makron je, prema poslednjim anketama, u blagoj prednosti od 1,5 odsto u odnosu na kandidatkinju krajnje desnice Marin le Pen. Francuzima obećava referendum o izlasku iz Evropske unije, napuštanje evra i obračun sa elitama. Od francuske televizije tražila je da ukloni zastavu Evropske unije iz studija gde je davala intervju.

"Želim da sklopim ugovor sa Francuzima i da ih uključim u pregovore o povratku našeg suvereniteta u četiri ključne tačke – sigurnost granica i ko ulazi u zemlju, povratak ekonomskog patriotizma, reforma zakonodavstva i jačanje naših oružanih snaga", naglašava Le Penova.

Istraživanja pokazuju da Le Penova uživa veliku podršku u unutrašnjosti zemlje, gde već godinama raste antiimigrantsko i antievropsko raspoloženje, posebno među socijalno ugroženim slojevima društva.

Podrška raste i kandidatu krajnje levice Žan Lik Melanšonu, koji obećava napuštanje Evropske unije i NATO-a i odbacivanje kapitalizma, dok je bivši premijer i kandidat desnog centra Fransoa Fijon postepeno popravio rejting, nakon što mu je popularnost naglo opala zbog optužbi za nepotizam.

Evropska unija sa zebnjom iščekuje rezultate glasanja u nedelju, u nadi da će Francuska izabrati put Austrije i Holandije, koje su na izborima podržale proevropske kandidate.