EU slavi godišnjicu, potpisana nova Rimska deklaracija

Ono što je upadljivo, navodi Rojters, jeste odsustvo britanske premijerke Tereze Mej, koja će u sredu i formalno u pismu predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku najaviti izlazak Velike Britanije iz EU.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio je da Deklaracija koja je usvojena na 60-godišnjicu potpisivanja Rimskog ugovora uliva optimizam i predstavlja dobar početak za obuhvatne razgovore o budućnosti tog bloka nakon istupanja Velike Britanije.

"Atmosfera je sada takva da možemo da sa poverenjem pristupimo tome", izjavio je Junker posle sastanka lidera 27 država članica EU u italijanskoj prestonici, prenosi AP.

Predsednik EK je naveo da ono što su lideri Unije postigli u danima uoči sastanka u Rimu i u poslednjih nekoliko sati danas u tom gradu uliva optimistično raspoloženje jer "nasuprot pretpostavkama, nije bilo sukoba niti velikih rasprava u pogledu nekoliko mogućih opcija".

Rimska deklaracija podrazumeva princip EU sa više brzina, napominje američka agencija.

Čelnici 27 zemalja članica EU u tom dokumentu ističu odlučnost za dalju izgradnju EU i navode da ona "ostaje otvorena za one evropske zemlje koje poštuju vrednosti EU i rešene su da ih sprovode".

Žan Klod Junker je rekao da je proslava poput 60. godišnjice od potpisivanja Rimskog ugovora, kojim su udareni temlji današnje Unije, bez učešća Britanije "veoma tužan trenutak".

Dodao je da je Bregzit, izlazak Britanije iz EU, tragedija za ostalih 27 članica EU.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je pozvao lidere EU da izvedu Evropu iz krize.

"Unija posle Rima mora biti Unija jednakih principa, spoljne suverenosti i političkog jedinstva. Dokažite da ste lideri Evrope i da držite do nasleđa heroja integracije od pre 60 godina", rekao je Tusk obraćajući se okupljenima.

Takođe, Junker je savetovao francuskim biračima da imaju na umu ključnu ulogu koju njihova zemlja ima, zajedno sa Evropskom unijom, kada budu glasali na predsedničkim izborima 23. aprila.

"Uloga Francuske, zajedno sa EU, je centralna uloga i takva mora da ostane. Rekao bih Francuzima da ne zaborave da čine Francusku, koja zna kako da razgovara sa ostatkom sveta. Rekao bih im - da ostanu Francuzi", izjavio je Junker na marginama samita EU u Rimu, prenosi AP.

Predsednik EK time je odgovorio na pitanje šta misli o antagonizmu francuske liderke krajnje desnice Marin le Pen prema EU, napominje američka agencija.

Nemačka kancelarka Angela Merkel danas se založila za sigurnu i snažnu Evropu, istovremeno napominjući da koncept Evrope različitih brzina ne podrazumeva nejedinstvo.

"Želimo sigurnu Evropu, Evropu koja štiti, mi moramo bolje da štitimo naše spoljne granice, želimo ekonomski jaku Evropu", rekla je Merkelova na svečanom samitu.

Osim toga, kako je dodala, države EU moraju zajednički da se angažuju na otvaranju više novih radnih mesta za mlade ljude.

Istovremeno, kancelarka je priznala da je u evropskim integracijama bilo i grešaka, preneli su nemački mediji.

"Dozvolili smo sebi slobodu kretanja, a da istovremeno nismo mislili na zaštitu naših spoljnih granica", navela je Merkelova dodavši da ni zajednička valuta nije učvršćena.

Evropa različitih brzina ne znači ni u kom slučaju da "to nije zajednička Evropa", kaže kancelarka.

"Evropa u više brzina ne znači kraj jedinstvene Evrope. Jasno je da želimo da idemo u istom pravcu, ali da postoje stvari o kojima nema pregovora kao što su jedinstveno tržište, osnovne slobode i vrednosti sloboda izražavanja, medija, veroispovesti", rekla je Merkelova.

Premijer Italije Paolo Đentiloni izjavio je da lideri EU moraju da zasluže podršku svojih građana, suprotstave se rastućem nacionalizmu na evropskom kontinetu stvaranjem novih radnih mesta i eliminacijom socijalne nejednakosti.

"Moramo da povratimo poverenje naših građana kroz stimulativni rast, smanjenje siromaštva i socijalnih nejednakosti", rekao je Đentiloni.

Lideri 27 zemalja članica EU su u Rimu, zajedno sa čelnicima EU institucija, prisustvovali su ceremoniji povodom 60. godina od uspostavljanja Evropske ekonomske zajednice koja će kasnije prerasti u Evropsku uniju.

Evropski lideri su se osvrnuli na dostignuća zajedničkog puta u poslednjih 60 godina.

Iako se Deklaracija koju su lideri EU potpisali u Rimu ne odnosi na konkretna rešenja funkcionisanja EU, zemlje članice su do poslednjeg trenutka imale pune ruke posla oko usaglašavanja teksta.

U poslednjem nacrtu Deklaracije, i to na samom početku, ubačen je deo koji se odnosi na proširenje na Zapadni Balkan.

"Želimo Uniju koja će ostati otvorena za one evropske zemlje koje poštuju naše vrednosti i odlučne su u njihovom promovisanju", kaže se u uvodnom delu teksta Rimske deklaracije.

"Evropa u više brzina"

Deklaracija direktno ne pominje ni ishod debate koja koja se unutra EU vodi oko pet mogućih scenarija za funkcionisanje Unije u narednih deset godina, ali deo teksta ukazuje na mogućnost stvaranja, odnosno nastavka rada po sistemu "Evropa u više brzina".

"Delovaćemo zajedno kada god je to moguće, na različitim brzinama i intenzitetima kada je neophodno, kao što smo to činili i ranije u okviru Ugovora, ostavljajući otvorena vrata za sve koji žele da nam se kasnije priključe", stoji u nacrtu Deklaracije.

Upravo je ovo deo teksta oko koga su zemlje članice EU iz Centralne i Istočne Evrope, na čelu sa Poljskom, imale najviše zamerki upozoravajući da će one u tim uslovima izostati iz "glavne grupe" zemalja i postati zemlje "drugog razreda" u odnosu na "prvi razred" koji bi činile razvijenije zemlje Zapadne Evrope.

Evropski analitičari napominju da je malo moguće da se napravi oštra razlika između pojedinih grupa zemalja unutar EU.

Dodaje se da "Evropa u više grupa" već postoji i da su primeri za to Evrozona i Šengenski prostor.

U briselskom sedištu Nemačkog maršalovog fonda za SAD ocenjuju da bi funkcionalna "Evropa u više brzina" mogla da pružiti i nove mogućnosti zemljama koje pretenduju na članstvo u EU.

"To može da omogući pojedinim zemljama da budu deo voza, iako to nije voz sa luksuznim nego običnim vagonima. Dakle, mogućnost je da se te zemlje priključe širem krugu evropskih država koje dele neke politike, vrednosti i procese, ali ne sve. I to može biti lakši put za neke od zemalja koje žele članstvo. Druge zemlje Balkana opet mogu biti zabrinute zbog toga što nikada neće stići u ključnu grupu", objašanjava analitičaraka za evropsku politiku Roza Balfur u razgovoru za Tanjug.

Još jedna tačka oko koje se pregovaralo, ovoga puta sa Atinom, odnosi na deo Deklaracije kojim se lideri EU obevezuju da će raditi u cilju "Evrope bazirane na održivom privrednom razvoju, koja promoviše ekonomski i socijalni napredak", gde je na zahtev Grčke ubačena rečenica o "Uniji koja se bori protiv nezaposlenosti".

Dalje u tekstu Deklaracije 27 zemalja članica se obavezuju da će raditi u cilju bezbedne i sigurne Evrope i Evrope koja je jaka na međunarodnoj sceni.

Kraj Rimske deklaracije istovetan je poslednjoj rečenici Berlinske deklaracije potpisane 2007. godine prilikom obeležavanja 50. godišnjice Rimskog ugovora.

"Ujedinili smo se zbog boljitka. Evropa je naša zajednička budućnost", zaključuje se tekstu koji bi svih 27 lidera zemlja članica trebalo da potpišu danas na svečanosti u Rimu.