"Nema zamora od širenja Evropske unije"

Džordž Vela je u intervjuu za portal "European Western Balkans" rekao da koristi svaku mogućnost da provuče stav da ne treba da bude žrtvovano bilo šta zbog izazova sa kojima se EU trenutno suočava, a tako ni proces proširenja.

"Proces proširenja i dalje je aktuelan. Politika Malte je da podržava striktne i fer uslove, kao i pristup na osnovu zasluga za svakog kandidata pojedinačno", naglasio je Vela.

Podsetio je da je imao priliku da poseti više zemalja zapadnog Balkana u kojima je apelovao za nastavak reformi i dobrosusedskih odnosa koje vode ka cilju, pristupanju EU.

Poslednja poseta, kako je rekao, vodila ga je u Bosnu i Hercegovinu, gde je ponovio ovu poruku motivacije svim sagovornicima.

"Definitivno nema zamora od proširenja u EU", uveren je Vela. Ocenio je da je glavni izazov na putu pristupanja EU sprovođenje reformi.

"Malta je prošla kroz ovaj proces relativno skoro, pre nego što je postala članica EU 2004. i mogu vam reći da je za rad na sprovođenju reformi, ponekad čak i bolnih, potrebna predanost i marljivost. Pored teških tehničkih pitanja oko samih evropskih tekovina, zemlje regiona moraju da gledaju u budućnost i prevaziđu tenzije i podele, te investiraju u harmoničnu regionalnu integraciju kao budući cilj", objasnio je Vela.

Kako je rekao, Malta svoje predsedavanje zasniva na konceptu ponovnog ujedinjenja, odnosno reflekciji na izazove sa kojima se Unija i njene članice suočavaju.

"Prioriteti koje smo odredili obuhvataju od tehničkih pitanja do konsolidacije zajedničkog tržišta. Evidentna je zabrinutost vezana za bezbednost, a sve to je povezano sa ponovnim povezivanjem EU sa građanima", objasnio je Vela dodajući da je Malta odlučna da se angažuje u vezi s pitanjima bitnim za region zapadnog Balkana.

Osvrnuo se i na migrantski talas rekavši da su dešavanja duž balkanske rute šokirala svet i naterale na akciju.

"Malta, kao zemlja koja je odavno izložena migraciji na mediteranskoj ruti, je mogla da shvati probleme sa kojima su se suočavale zemlje zapadnoh Balkana", rekao je Vela dodajući da su principi humanosti i saosećanja osnovne vrednosti Evrope i da se raduje da Malta aktivno učestvuje u programu relokacije i pored izazovnog scenarija po samu sebe.

Na pitanje šta zemlje zapadnog Balkana mogu naučiti od Malte on je naveo da, ako postoji jedna pouka, onda je to činjenica da veličina ne određuje rezultate.

"Što se tice Malte, naše iskustvo je da veličina naše zemlje ili stanovništva zasigurno nisu bili odlučujući da dajemo predloge u cilju pooljšanja politike EU ili kad je reč o odbrani crvenih linija kada je to potrebno", primetio je Vela.

Pri tome, dodao je, ograničenja su često bila samonametnuta.

"Na kraju, vizija i rezultati su ti koji govore o vrednosti zemlje, a ne njene fizičke karakteristike", zaključio je Vela.