Migranti u Nemačkoj, ima li sreće na kraju puta

Dok uče da glagol geben znači dati, hiljade migranata i izbeglica u Frankfurtu traže da im se da šansa u Nemačkoj, zemlji EU koja je većini bila prva na listi želja na izbegličkoj ruti. Integracija mora da počne od jezika. 

"Učim tek dva meseca. Pre toga sam ga učio na ulici. Zatim sam ga učio dok sam bio na stručnoj praksi. Imam već neki posao, ali mi treba nivo B1. Onda ću moći da radim kao prodavac", kaže izbeglica iz Avganistana.

Pre dolaska u Nemačku više od 90 odsto njih nije znalo jezik. Vlada im plaća 200 časova.

"Deset godina već radim ovde, poslednja četiri meseca radim sa izbeglicama, dobro je, zabavno, multikuluralno", kaže Valentina Andrejeva, nastavnik nemačkog jezika.

Sledeći nivo je potraga za poslom. Džejkob je imao sreće.

"Dok sam bio na fakultetu, na časovima nemačkog, moj profesor je rekao da postoji šansa za posao u Samsonu i došao sam ovde na normalan intervju, predložili su mi praksu, posle sam uradio test i prošao", isričao je Džejkob, izbeglica iz Sirije.

Više od 200 kompanija se uključilo u program pomoći izbeglicama da se integrišu. Jedna od njih je i ova u Frankfurtu, koja zapošljava ljude iz čak 45 zemalja.

"Odlučili smo da započnemo sa praksom, odnosno sistemom pola učenje, pola posao. Za to se dobija manje novca, ali posle toga oni postanu kvalifikovani radnici i dobiju izgledniju budućnost i u kompaniji i van nje. To je vin-vin situacija. Oni će posle svega imati više novca, a mi boljeg radnika", kaže Matijas Ganc iz "Samsona".

Iako su se pojedini političari i ekonomisti nadali da bi veliki priliv migranata moglo da bude jedno rešenja za nemačko tržište rada kojem nedostaju radnici, tek sveki osam migrant, koji je došao u Nemačku 2015. uspeo je da nađe posao.

Tu, međutim, ulaze mini i povremeni poslovi. Neki rade i na crno. Integraciju otežava i to što se azil čeka i do dve godine, a za to vreme ne smeju da rade posao sa punim radnim vremenom.

"Na početku, jer ne znaju nemački, čiste, rade kod automehaničara. Inženjeri čak nemaju velike šanse. Ali, ako znaju dobro engleski, ili dođu u internacionalnu kompaniju, onda imaju velike šanse da dobiju posao", rekla je Kristamarija Veber iz Odeljenja za migrante u Frankfurtu.

U Frankfurtu za izbeglice je zadužena Srpkinja po poreklu. Objašnjava nam njihovu socijalnu mrežu.

Milkica Romić iz Sekretarijata za socijalnu politiku kaže da su mini poslovi plaćeni od 450 evra, ali da od toga ne mogu da žive.

"To je zaista malo. Tada mogu da dobijaju socijalnu pomoć koja iznosi 880 evra mesečno, zavisi od broja članova porodice", ističe Romićeva.

Zemlja sa najjačom privredom u EU integraciju migranata i izbeglica želi da nastavi kroz obrazovanje. Za period od 2016. do 2019. godine za to su izdvojili 100 miliona evra.