Detinjstvo u Mosulu – sazrevanje u surovoj stvarnosti

Jusuf je četrnaestogodišnjak. Kao i mnoga deca živi u kampu Kazer blizu Mosula. Da bi prehranio sebe i svoju porodicu, tokom vladavine Islamske države, na ulicama zarobljenog grada Mosula prodavao je i preprodavao sve do čega je mogao da dođe. Uz to morao je i da se skriva od islamista, koji su razorili njegov grad i oterali mnoge stanovnike iz njega.

Snalazio se i obezbeđivao novac za svoju porodicu. Prodavao je semenke i bombone, a jedno vreme i cigarete – uprkos zabrani.

Posle oslobođenja grada, Jusuf kaže da se njegov život menja iz dana u dan. Sada prodaje ostatke hleba i druge hrane pastirima, naravno ako je ostane jer su obroci veoma oskudni.

Ponekad prevozi robu od jednog do drugog mesta. Kaže da je dobra zarada kada dnevno zaradi 2.000 iračkih dinara, što je oko dva dolara.

"Imam ova kolica i tako zarađujem. Pomoć nam je prepolovljena. Zato radim. Zaradim od 20 do 40 centi za ono što prevezem", kaže Jusuf.

Zbog kašnjenja isplate sredstava iz donatorskih zemalja, humanitarna pomoć za raseljene širom Iraka je smanjena. Zbog toga su mnoga deca, kao Jusuf, napustila školu i počela da rade.

To je bilo jedino pravilo za preživljavanje u Mosulu, Anbaru, Faludži ili Ramadiju, gradovima koje je okupirala Islamska država. Mnogi roditelji nisu upisivali dečake u školu.

"Nisam poslao sina u školu jer sam se bojao da ću ga izgubiti. Plašio sam se da će ga regrutovati militantne grupe. Mogao je da ode u školu i da se ne vrati", rekao je roditelj Said Mohsul iz Mosula.

Saidov sin Mortada ima 12 godina i takođe je radio "male poslove" za male pare. Sakupljao je prazne plastične flaše. Pola novca koji je zarađivao davao je majci. Bez obzira na sve teškoće, Mortada i dalje ima velike snove.

"Naravno da je škola bolja od posla. Želim da budem doktor ili pilot", kaže Mortada.

Kada je to rekao, i sam se nasmejao – kao i njegovi drugari.

Prema podacima Unicefa, više od pola miliona iračke dece radi, ne idu u školu jer i oni moraju da zarađuju za svoje porodice.