Francuska levica 29. januara bira između Amona i Valsa

Amon (48), tradicionalni levičar koga je iz vlade izbacio predsednik Fransoa Oland jer je kritikovao njegovu ekonomsku politiku, osvojio je u juče održanom prvom krugu više od 36 odsto glasova, dok je za Valsa glasalo 31 odsto levičarskih glasača, pokazuju rezultati sa oko 80 odsto glasačkih mesta, prenosi danas AFP.

Posle glasanja, na koje je izašlo između 1,7 i 1,9 miliona glasača, krug sa sedam kandidata suzio na dva, a Amon i Vals će se naći u drugom krugu glasanja 29. januara, dok će u sredu učestvovati u TV debati.

Agencija Rojters navodi da je teško predvideti ko bi mogao da odnese pobedu i postane kandidat za predsednika.

Amon na početku kampanje nije smatran ozbiljnim kandidatom, ali je on
uspešno poslao glasačima "poruku nade i obnove", navodi AFP.

"Mogu da vidim prve cigle kojima možemo da obnovimo i ponovo ujedinimo levicu i potom obnovimo i nadu i to podelimo sa narodom Francuske", rekao je Amon pristalicama po objavljivanju rezultata.

Vals (54), međutim, smatra da Amon nema šanse da pobedi na predsedničkim izborima na proleće.

"Sada smo pred izborom između zasigurnog poraza i moguće pobede, između nerealnih obećanja i kredibilne levice koja može da snosi odgovornost", poručio je Vals.

Na trećem mestu našao se Arno Montbur, bivši ministar ekonomije koji je napustio Olandovu vladu u jeku rasprave u vezi sa ekonomskom politikom.

Montbur je odmah podržao Amona i pozvao i druge da u nedelju, 29. januara glasaju za njega.
Francuska agencija navodi da Vals ima reputaciju ratobornog političara i da će sada morati da iskoristi svu svoju snagu kako bi obezbedio nominaciju socijalista.

Francuski levičari Socijalističke partije biraju kandidata koji bi trebalo da bude dovoljno snažan da bi se suočio sa konzervativnim i nacionalističkim protivnicima na izborima za predsednika Francuske koji će biti održani u aprilu i maju.

Vals se suočava sa žestokim napadima svojih levičarskih rivala koji ga povezuju sa nepopularnim potezima predsednika Olanda.

Amon obećava da će legalizovati upotrebu marihuane i da će, kako prenosi AFP, siromašnim Francuzima i onima između 18 i 25 godina dati "univerzalni prihod" od 600 evra.

Među ostalim kandidatima su bili Vensan Pejon, Fransoa de Riži, Silvija Pinel i Žan-Lik Benamija, dok je Oland odbio da se kandiduje da za reizbor.

Posle unutarstranačkih izbora, levičarskog pobednika potom čega znatno veći izazov, u trci za predsednika koja će biti održana takođe u dva kruga - 23. aprila i 7. maja.

To, ocenjuje AP, neće biti lak zadatak za levičarskog kandidata, jer se nekada moćna francuska levica sada bori za politički opstanak nakon što je Olandova reforma u korist jačanja privrede podelila njegovu Socijalističku partiju.

Istovremeno, u predsedničkoj kampanji obeleženoj antiimigracionim populizmom i strahovima od ekonomske stagnacije, mnogi razočarani glasači iz radničke klase okreću leđa socijalistima i okreću se liderki krajnje desnice Marin Le Pen.

Ankete pokazuju da, u odnosu na levičare, veću podršku uživaju konzervativni kandidat - predsednik partije Republikanci desnog centra Fransoa Fijon i liderka Nacionalnog fronta Marin Le Pen.

Rastući izazov za levicu predstavlja i centristički, nezavisni kandidat Emanuel Makron (39), bivši investicioni bankar koji je poveo Olandove reforme kao ministar ekonomije, ali je odbio da učestvuje u unutarastranačkim izborima socijalista, dok i lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon odvlači glasače od socijalista.