EP traži akciju protiv ruskih medija, žestok odgovor Moskve

Poslanici Evropskog parlamenta su naveli da bi za suprotstavljanje kampanji protiv EU, koja ima za cilj izobličavanje istine, podsticanje straha i podela u EU, trebalo ojačati radnu grupu za "strateške komunikacije" i investirati u podizanje svesti, internet i lokalne medije, kao i u istraživačko novinarstvo.

Tu rezoluciju podržala su 304 poslanika Evropskog parlamenta, 179 je bilo protiv, a 208 se uzdržalo od glasanja.

"Ruska vlada koristi široki opseg oruđa i instrumenata, kao što su... višejezične televizijske stanice (Raša tudej), pseudonovinske agencije i multimedijalni servisi (na primer, Sputnjik), društveni mreže i internet botovi da se ospore demokratske vrednosti, podeli Evropa, pojača podrška kod kuće i stvori percepcija propalih država u istočnom susedstvu EU", navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Nedugo posle glasanja, usledile su snažne reakcije iz Moskve, pa je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da EU "pokušava da uči Rusiju demokratiji".

Predstavnica za medije ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rezoluciju Evropskog parlamenta nazvala je "informacionim zločinom".

"Ovo je zločin budući da su skrenuli pažnju svetske javnosti sa stvarnih pretnji, kao što su terorizam, ekstremisti i ksenofobija", rekla je Zaharova, prenosi agencija Tas.

"Svedoci smo izvesne, ali očigledne, degradacije shvatanja demokratije na Zapadu, u ovom slučaju u Evropskom parlamentu", rekao je Putin.

Glasanje u Evropskom parlamentu usledilo je nedugo pošto su demokrate u Americi optužile Rusiju da se meša u predsedničke izbore. I nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je da bi Moskva, "sajber napadima i dezinformacijama", mogla pokušati da utiče na izbore u Nemačkoj naredne godine, podseća Dojče vele.

Izvestiteljka Ana Fortiga je navela da su posle ruske "aneksije Krima i agresije u istočnim delovima Ukrajine, mnoge zemlje postale svesne dezinformacija i manipulacija" iz Rusije.

U rezoluciji se navodi da "Kremlj finansira političke partije i druge organizacije u EU" i izražava žaljenje zbog podrške Moskve ekstremno desničarskim partijama i populističkim pokretima.

Protiv te rezolucije glasno su negodovali poslanici iz stranaka krajnje levice, upozoravajući na opasnost od ograničavanja slobode medija i povratka "makartizma", aludirajući na "lov na veštice" koji je pod maskom borbe protiv komunizma u Americi pedesetih godina prošlog veka vodio republikanski senator Džozef Makarti.