Nova Deklaracija za smanjenje smrtnosti od zagađenja

Naime, okupljeni na Konferenciji o klimatskim promenama COP 22 u Marakešu koju su organizovale UN, zvaničnici iz oba sektora potpisali su Deklaraciju o zdravlju, životnoj sredini i klimatskim promenama.

Cilj te inicijative je da se novom globalnom kampanjom za promovisanje boljeg upravljanja životnom sredinom i klimatskim rizicima opasnim po zdravlje, smanji broj smrti izazvanih zagađenjima, saopšteno je u Marakešu u kojem Srbiju predstavlja novinska agencija Tanjug.

Tim povodom šef UNEP Erik Solheim istakao je da je umesto fokusiranja na lečenje, potrebno više integrisanih politika, rešenja i mera koje će sprečiti degradaciju životne sredine i zdravstvenih problema koje ona izaziva.

"Za to nam je potrebno zajedničko delovanje zdravstvenih organizacija i organizacija za zaštitu životne sredine. Mi moramo globalne sporazume da prevedemo u konkretne mere koje imaju opipljiv, pozitivan uticaj na život ljudi", rekao je Solheim.

Prema njegovim rečima, rešenja su već tu "na dohvat ruke", ali je za njihovo sprovođenje potrebna jača politička volja kako bi se dogodile pozitivne promene.

Generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Ćan ukazala je da razorne posledice zagađenja vazduha, koje je izazvao čovek, utiču i na klimu i zdravlje. Te posledice se, kako je navela, vide svuda - od smogom okruženih megapolisa, do seoskih domova ispunjenih dimom od kuvanja.

"Zajedničkim radom svih sektora i partnera, možemo da doprinesemo osiguranju da ljudi, njihova okolina i posebno njihovo zdravlje - budu centar odgovora na klimatske promene", istakla je Ćan.

Deklaracija o zdravlju, životnoj sredini i klimatskim promenama ima za cilj da podstiče sektore zdravlja i žživotne sredine da razmenjuju iskustva, tehničku ekspertizu i najbolje prakse za poboljššanje zdravlja i zašštite žživotne sredine.

Deklaracija proklamuje da će dobro osmišljene politike za zašštitu žživotne sredine rezultatirati smanjenjem ukupnog broja bolesti na globalnom nivou koje su pripisane životnoj sredini, kao i smanjenju rastuće stope nezaraznih bolesti, kao što su moždani udar, bolesti srca, raka i hroničnih respiratornih bolesti.

SZO i UNEP ukazali su da se najviše smrti povezanih sa zagađenjem dešava u državama sa niskim ili srednjim dohotkom.

Prema podacima SZO, čak 94 odsto smrti od spoljnih zagađenja vazduha potiče od (nezaraznih) bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja, moždani udar, hronične opstruktivne bolesti pluća i rak pluća.

Zagađenje vazduha takođe povećava rizik od akutne respiratorne infekcije.

Unutrašnja zagađenja vazduha su uzrok upale pluća koja rezultira smrću oko 260.000 dece, čak polovine dečijih smrti u 2012. godini.

Glavni izvori zagađenja vazduha uključuju neefikasne načine transporta, goriva u domaćinstvima i spaljivanje otpada, ugalj u elektranama i druge industrijske aktivnosti, ukazala je SZO.

Prema podacima te organziacije stotine i hiljade drugih smrti svake godine direktno je povezano sa uticajima klimatskih promena uključujući toplotne talase, ekstremne vremenske situacije, suše, povećane zaraze dijarejom i brzim širenjem bolesti.

Predviđa se da će i broj ovih smrti da se povećava ukoliko se ne odgovori na klimatske promene.

Nezarazne bolesti čine skoro dve trećine, ili 8,2 miliona smrti koje su povezane sa nezdravim životnim okruženjem.