Trampov savetnik: Nećemo biti agresivni u pregovorima s Moskvom

Valid Fares, Trampov spoljnopolitički savetnik i savetnik američkog Kongresa prevashodno za pitanja terorizma i Bliskog istoka, rekao je francuskim medijima da Tramp neće prihvatiti da Rusi pređu linije koje je postavio NATO, dodajući da je to zagarantovano.

"Mnogi Evropljani su nam rekli da se boje da će biti ostavljeni na cedilu, a to se neće dogoditi", stavio je do znanja Fares, američki univerzitetski profesor, libanskog hrišćanskog porekla.

Kako je objasnio, Tramp neće biti agresivan u dogovaranju s ruskim vođstvom, a očekuje da će isti takav stav zauzeti i Rusi.

Na pitanje da li će Tramp s Putinom razgovarati i o Ukrajini, koja nije članica NATO-a, i da li će priznati da je Krim ruska teritorija, Fares je odgovorio da je Krim pitanje prava.

"Rusija oko toga može ići na međunarodna nadležna tela i sudove i reći da je oduvek Krim bio ruski, a da ga je Sovjetski savez anektirao Ukrajini", ukazao je Fares i napomenuo da je to vrlo složeno pitanje.

Dodao je da ne veruje da će se dogoditi da predsednik Tramp preko noći kaže Rusima da vrate Krim.

Prema njegovim rečima, Tramp će sklopiti sporazume, sesti za sto sa ruskim vođama i oni će razgovarati o sveukupnoj svetskoj situaciji, uključujući Krim.

"To znači: kako da se dođe do pomirenja, kako da se ponovo sklopi sporazum s Ukrajinom. Tramp neće biti agresivan u angažovanju s Rusima, ali će ujedno biti vrlo jasan da takva ne sme biti ni ruska strana", rekao je Fares.

Naglasio je da je "Rusija hiper-nuklearna svetska sila, stalna članica SB UN, uključena bitno u mnoge okvire i svetska zbivanja".

Zato će se, prema njegovim rečima, predsednik Tramp sastati s Vladimirom Putinom i ruskim vođstvom i postaviti granice i okvire za dogovore i rešavanje ključnih svetskih pitanja.

Smanjivanje uloge SAD u NATO-u? 

Tramp je u predizbornoj kampanji rekao da evropski saveznici u NATO-u najpre sami moraju da ojačaju svoju odbranu i za to izdvajaju više novca.

U Poljskoj i baltičkim zemljama ta izjava je protumačena kao smanjivanje američke uloge u NATO-u, posebno zato što je Tramp napomenuo da saveznici ne mogu da očekuju da ih Amerikanci automatski brane od eventualne ruske pretnje.

Predočio je i da će tražiti od arapskih zemalja Zaliva, Japana i Južne Koreje, da više para daju za svoju odbranu i nagovestio izvesno američko vojno povlačenje s tih područja u sklopu ključne strategije "okretanja najpre sebi i vraćanja snage Americi", prevashodno na unutrašnjem planu.

Evropski analitičari smatraju da to može biti kraj dosadašnje politike SAD da svud kroje sudbinu sveta i okretanja, priznavanja sveta u kojem postoje i drugi činioci, pa i kraj NATO-a kakav danas postoji i početak preustrojstva tog vojno-političkog zapadnog saveza, koji je u poslednje vreme dramatično zaoštrio retoriku i uneo hladnoratovske poteze prema Rusiji.

Generalni sekretar Atlantskog saveza Jens Stoltenberg vrlo šturo je čestitao Trampu na izbornoj pobedi i samo ocenio da su "Amerika i Evropa potrebne jedna drugoj".

Stoltenberg je naknadno želeo da naglasi da je ključni član pet Povelje NATO-a, koji govori o obavezi svih članica da, uključujući nuklearne snage, pomognu savezniku koji bi bio žrtva spoljne agresije, stavljen na snagu kad su islamski teroristi izvršili udar na SAD 11. septembra 2001. godine.

"Evropski vojnici su učestovali i u misiji u Avganistanu, što je bio neposredan odgovor na taj udar", želeo je da podseti čelnik NATO-a.