Pobeda Trampa – "Alarmizam, šok i moralni argument"

Jedno je sigurno: Evropljani ne mogu Amerikancima da biraju predsednika.

Austrijski ORF prenosi izjavu predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca, prvog političara EU koji je komentarisao Trampovu pobedu

"Šta god pre govorili o njemu, sada moramo da ga poštujemo. Sad je izabran. Ali i on mora da poštuje Evropu", rekao je Šulc. Iz vizure EU "problem je da Tramp do sada ne stoji za racionalnu, već za emotivnu politiku. Ipak, treba se uzdržati od alarmizma".

Dopisnici ORF-a i ARD-a koji se javljaju iz Njujorka, Brisela, Berlina i Moskve ne kriju međutim "alarmizam" i samo pojačavaju atmosferu skorog smaka liberalnog sveta do kojeg neopozivo mora doći zbog nepredvidivosti američkog izbornog tela.

Ne treba zaboraviti, samo nekoliko dana uoči izbora, svi evropski mediji, analitičari, politički posmatrači i komentatori su polazili od "70, 80, pa i 90 odsto sigurnosti" u pobedu Klintonove.

ORF iz Brisela navodi da to što su Girt Vilders i Marin le Pen čestitali Trampu jeste katastrofalan znak za Evropu. Trampova pobeda pokazuje da je želja za jakom autoritarnom ličnosti došla i u američko izborno telo.

ORF-ov šef spoljne politike Andreas Pfeifer komentariše da je "Tramp pobedio u kafkijanskom obrtu", te da je pobednički govor održao kao "hobi-političar na rođendanskoj proslavi".

To što je Tramp u prvom nastupu pozvao glasače i jedne i druge strane na "sklapanje mira", Pfeifer kaže da je "laž, obična farsa, jer će Tramp i dalje voditi politiku nemira".

Pobedila "šaka jada" i "white trash"?

Komentator nemačkog ARD-a Martin Ganslmajer smatra da, "posle Bregzita, sada trijumfuje još jedan populista. Da je jedan desno-populistički autsajder osvojio egzekutivnu moć u jednoj supersili, to treba biti naravoučenije svim liberalnim političarima širom sveta.

Ne treba imati iluzija da su za Trampa glasali samo oni koje je Klintonova uoči izbora nazivala "šakom jada" – rasisti, šovinisti i muška gerontokratija, kategorije koje tuguju za dobrim starim vremenima.

Naprotiv, za Trampa su glasali i nekad verni demokratski glasači, žene, nacionalne manjine, sindikati, svi gubitnici procesa globalizacije.

To navodi na zaključak da globalizacija, slobodna trgovina i liberalna demokratija funkcionišu samo ako građanima donose prednosti i perspektive. Za Evropu i Nemačku nastupaju teška vremena. Izbegličku politiku Angele Merkel, Tramp otvoreno naziva katastrofom. I ne samo to, njih dvoje se i lično ne podnose.

Berlinski dopisnik ARD-a javlja o "neskrivenom šoku koji vlada u kancelarkinoj kancelariji", a vašingtonski čak prelazi na lični ton, i zaključuje kako ni u najcrnjem snu "nije verovao da bi u najstarijoj i najstabilnijoj demokratiji na svetu mogao da pobedi autoritarni desni populista".

Nemačka ministarka odbrane Van der Lejen, inače snažan podržavalac NATO-ove politike oštrog kursa prema Rusiji, izjavljuje za ARD da je "vrlo zabrinuta zbog nedovoljne podrške NATO-u, pravca koji je Tramp najavio u svojoj predizbornoj kampanji", kao i da je zbog ishoda izbora "u teškom šoku".

"Trampovci": Moskva "likuje", Tel Aviv "gleda nacionalne interese"

Dopisnik ARD-a iz Moskve izjavljuje da "ruski politički esteblišment ne krije likovanje zbog ishoda izbora", i da su poslanici Dume "tapšali kada su saznali da je Tramp 45. američki predsednik".

Interesantno je da i dopisnik ARD-a iz Tel Aviva saopštava slično, da su "izraelski političari i mediji, zbog Trampovih predizbornih obećanja kako bi razmotrio dil sa Iranom, i preselio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, vrlo zadovoljni ishodom izbora".

Međutim, tu se ne govori o "likovanju", već samo o "boljem ishodu za izraelske nacionalne interese".

Opšti zaključak ARD-a je da je Berlin iritiran, jer je u Vašingtonu pobedio "politički amater".

Komentator Noje cirher cajtunga Marije Astrid Langer počinje svoj tekst naslovom "Pogrešan predsednik".

"Evropa se ovog jutra probudila s užasom: Amerikanci su izabrali jednog demagoga za predsednika. Sad je najvažnije pitanje: Hoće li se predsednički kandidat Tramp razlikovati od predsednika Trampa?", piše Langer.

Koga čeka mesto u paklu?

Tekst Slavoja Žižeka objavljen pre tri dana u nemačkom Cajtu naišao je, a nailazi i dalje u ovdašnjim medijima, na veliki odjek. Ovaj "slovenački filozof i politiko-provokator", kako ga naziva ORF, praktično je predvideo ne samo da će kandidatkinja demokrata Hilari Klinton izgubiti na izborima, već i izveo dokaz da je njen poraz moralno opravdan.

Pri tome Žižek nije rekao nijednu dobru reč o Trampu, samo da bi izbor Klintonove bio još gora opcija.

"Tramp je odvratan. Ali šta je još odvratnije? Ekonomski dominantni, agresivni, nemogući konsenzus koji predstavlja Klintonova. Tramp nije prljava voda koju treba prosuti da bismo sačuvali zdravo i čisto dete američke demokratije. Naprotiv, on sam je to prljavo dete, koje bi sad kao trebalo izbaciti ne bi li se zamaskirala prljava voda socijalnih odnosa koja ostaje u koritu kao Hilari-konsenzus. Želja da se u taj konsenzus silom ubace i pristalice Bernija Sandersa, isto je kao kad bi pripadnici pokreta 'Okjupaj' u svoje redove integrisali bankare iz "Leman bradersa". Poruka tog konsenzusa američkoj levici je glasila: možete dobiti sve što hoćete, dok nama ostavite najvažnije, neometano funkcionisanje globalnog kapitala", napisao je Žižek.

Žižekova analiza će još dugo boleti EU, čije su političke i medijske elite zaboravile na pristojnu dozu neutralnosti i otvoreno navijale za Klintonovu kao spasioca liberalne demokratije i humanističkog etičkog kodeksa.

A kakav bi taj kodeks bio, opisuje Žižek na primeru najvatrenije simpatizerke Klintonove, Madlen Olbrajt.

U emisiji Si-Bi-Esa 1996. Olbrajtovoj je bilo postavljeno pitanje o patnjama iračkog civilnog stanovništva pod sankcijama: "Čuli smo da je u Iraku umrlo pola miliona dece. To je više dece nego što ih je u Hirošimi poginulo od atomske bombe. Da li je ta cena vredna ciljeva sankcija?"

Potpuno mirna, Olbrajtova je odgovorila: "Ja verujem da je to jedna vrlo teška odluka, ali cena je, mi mislimo, vredna da je ukalkulišemo."

Ako preskočimo sva ona pitanja koja ovakav odgovor postavlja, uključujući i vrlo interesantni prelaz od "ja" na "mi", fokusirajmo se ovde samo na jedan aspekt – možemo li zamisliti kakva bi količina užasavanja izbila kada bi isti odgovor došao od Putina, od kineskog ili iranskog predsednika?

Zar ne bi oni, u svim medijskim naslovima, bili prozvani kao monstrumi i divljaci?

U kampanji za Hilari Klinton, Olbrajtova je izjavila kako je "u paklu rezervisano posebno mesto za žene koje ne glasaju za žene!" To bi značilo da i one koje su za Sandersa moraju glasati za Klintonovu.

Možda to treba da proširimo: postoji jedno posebno mesto u paklu za one žene (i muškarce) koji veruju da je pola miliona (tuđe) mrtve dece moralno podnošljiva cena za ostvarivanje političkih ciljeva. Nije li izjava Olbrajtove mnogo opscenija od svih seksističkih banaliteta Donalda Trampa?", naveo je Žižek.