Američki izbori, borba za svaki glas

Kao i svake četiri godine, izbori su tradicionalno počeli u malom mestu Diksvil Noč, u državi Nju Hempšir, koje ima samo osam birača. Prema prebrojanim glasovima, Hilari Klinton dobila je četiri glasa, Tramp dva, kandidat Libertarijanske stranke Geri Džonson jedan glas, a jedan od birača upisao je ime predsedničkog kandidata republikanaca od pre četiri godine – Mita Romnija.

Istovremeno, dva kandidata su održala svoje poslednje skupove u ponoć po američkom vremenu, Klintonova u Severnoj Karolini, a Tramp u Mičigenu. Tramp je imao samo jednu poruku.

"Pozivam sve Amerikance da glasaju, demokrate, republikance, nezavisne i one koji će prvi put glasati, a koji očajnički žele promenu. Možete li zamisliti da vam Hilari Klinton četiri godine bude predsednik. Ona je isključivo okrenuta sebi, svojim donatorima i predstavnicima specijalnog interesa. Moj jedini specijalni interes ste vi i zato sve ovo i radim", rekao je Donald Tramp, kandidat republikanaca za predsednika SAD.

Pre poslednjeg ponoćnog obraćanja, Hilari Klinton je održala svoj najveći predizborni skup u kampanji u Filadelfiji pred 33.000 ljudi, gde je uz podršku muzičkih zvezda Brusa Springstina i Džona Bondžovija, ali i aktuelnog predsednika Baraka Obame i prve dame Mišel Obame, pozvala birače da u što većem broju glasaju.

"Suočavamo se sa testom našeg vremena, a to je za koga, a ne protiv koga ćemo glasati. Neću dozvoliti bilo kome da uništava napredak koji smo postigli, da nas vraća unazad. Naši osnivači imali su puno neslaganja, ali su ipak pronašli kompromis zarad viših ciljeva. To je ono što ja želim da i mi učinimo", rekla je Hilari Klinton, demokratski kandidat za predsednika SAD.

Iako je, prema preseku istraživanja javnog mnjenja, Hilari Klinton na nacionalnom nivou u prednosti u odnosu na Donalda Trampa za dva odsto, teško je prognozirati ko će postati 45. predsednik budući da će na to posebno uticati izlaznost Afroamerikanaca i latino birača, koji su tradicionalno naklonjeni demokratama.

Ivana Miloradović: Ko god da pobedi, biće slab predsednik

Amerikanci masovno pitaju Gugl, odnosno kucaju u pretraživač: Kako da glasam? Urednica spoljnopolitičke redakcije RTS-a Ivana Miloradović kaže da "gugluju" ne samo zbog izbora za predsednika, nego i zbog izbora za Donji dom Kongresa i za trećinu Senata, koji su u toku.

Ti izbori su, ističe Miloradovićeva, za Amerikanca mnogo značajniji od predsedničkih, ali su u senci predsedničkih izbora.

"U Americi postoji veoma komplikovan izborni sistem, svaka država nosi određeni broj elektora, a morate da osvojite 270. Tramp mora da preuzme sve do jedne neopredeljene države i jednu tradicionalnu demokratsku državu", objašnjava Miloradovićeva.

Dodaje da je FBI sa tri različita saopštenja istopio razliku u korist Hilari Klinton, ali da je dva ili tri odsto velika razlika.

"Bregzit ne treba da zaboravimo. Postoje stidljivi birači koji neće da kažu za koga su se opredelili", kaže Miloradovićeva.

Govoreći o tome šta će presuditi na izborima, Miloradovićeva kaže da je glas za Trampa protestni glas.

"Citirala bih Majkla Mura, koji je podržao Hilari Klinton. U delu govora u dokumentarcu, on citira Trampovu kampanju, a tu je rekao: ako ste razočarani u sistem, u institucije i sve, Tramp je vaša osveta, to će biti najveća osveta establišmentu, ali onda ćete se probuditi 24 sata kasnije i biće vam žao. Ne bih komentarisala da li će nekome biti žao, ali činjenica je da je glas za Trampa protestni glas", ističe Miloradovićeva.

Navodi da je problem Hilari Klinton, iako nema potvrde da je reč o krivičnom delu kada je u pitanju istraga, ono što može da se desi sa njom ukoliko pobedi.

"Ko god da pobedi, biće slab predsednik jer će imati Kongres protiv sebe. Hilari će u svakom slučaju imati Kongres protiv, a i republikanci, iako je Tramp kandidat, oštro će kontrolisati njegove poteze", objašnjava Miloradovićeva.

Ističe da će odnosi Amerike i Srbije zavisiti i od toga ko će biti državni sekretar.