Progovorila "Pustinjska ruža": Sve su mi nudili, nikad neću prihvatiti

Kako prenosi Gardijan, stručnjaci ističu da je njen intervju znak samopouzdanja režima.

Kosa joj je bila ukovrdžana sa ukusom, šminka je bila bez greške i diskretna. Ton Asme el Asad bio je takođe besprekoran dok je davala svoj prvi televizijski intervju za osam godina, počinje Gardijan tekst.  

Kako navodi britanski list, blagim londonskim akcentom rekla je da je osetila "bol i tugu" kada se susrela sa povređenima i onima koji su ostali bez svojih bližnjih u sukobu, zbog čega im je ponudila pomoć.

"Da li biste vi mogli da ih ignorišete? U Siriji verujemo u držanje svoje reči. To je važno", rekla je Asma el Asad.

Gardijan naglašava da u intervjuu nije pomenuta činjenica da njen muž Bašar el Asad nastavlja da baca bombe na civile, iako je pomenuto da postoji velika patnja na obe strane sukoba, a nije pomenuta ni uloga Rusije, kao ni optužbe za ratne zločine.

Na pitanje zašto strani mediji insistiraju na kritici njene porodice i uopšte ne pominju njen humantarni rad Asma el Asad je rekla:

"To je pitanje koje biste morali da postavite njima".

Britanski list piše da je njena odluka da pristane na intervju posle osam godina tišine izazvala fascinaciju ženom koja je opisivana kao "prva dama pakla" i "pustinjska ruža", kako glasi naslov njenog poslednjeg intervjua iz 2011. godine koji je dala za Vog.

"Kakve veze ova pametna i elegantna žena sa londonskim naglaskom koja priča o saosećanju ima sa brutalnošću režima njenog supruga i zašto je sada odlučila da progovori", pita se Gardijan.

Profesor istorije na Triniti Univerzitetu u San Antoniju i autor knjige "Sirija, pad kuće Asad" Dejvid Leš kaže da je odluka prve dame da se pojavi znak samopouzdanja režima "na način na koji gledaju svoju poziciju - misle da pobeđuju".

"Mislim da je ovo sve deo pi-ar pokušaja da se prikaže stabilnost i neranjivost, kao i da oni kontrolišu zemlju. Mislim da osećaju da su sigurni oko svoje bliske budućnosti jer imaju podršku Rusije i Irana", navodi on.

Asma Asad pohađala je školu u Engleskoj gde su je prijatelji znali kao Emu, običnu ucenicu koja je duhovita i prijateljski nastrojena, iako povremeno sa kratkim fitiljem.

U Londonu je išla i na koledž nakon čega je na kratko postala investicioni bankar u Njujorku. Upoznala je Bašara el Asada u Londonu, 2000. godine su obnovili kontakt i ubrzo se u tajnosti venčali.

Tada je imala 25 godina, a Asad je u to vreme upravo postao predsednik posle smrti svog oca.

Kada je počeo sukob u Siriji postavilo se pitanje koliko Asma zna o delovanjima njenog muža.

Supruge britanskog i nemačkog ambasadora tada su napravile video 2012. u kojem apeluju na nju da "preduzme rizik i otvoreno kaže zaustavite krvarenje, prestanite odmah".

"Ne može da se krije iza muža", poručile su joj.

Posle nekog vremena Gardijan je objavio privatne mejlove bračnog para Asad, kao navodni dokaz da ona troši velike sume na nakit, odeću i dekoraciju kuće, ali i to koliko Asma i Bašar imaju blizak odnos.

"Ukoliko ostanemo zajedno prevazići ćemo ovo... Volim te", piše ona svom mužu u jednom mejlu, navodi Gardijan.

Asma el Asad u intervju za ruske medije kaže da je odbila sve ponude protivnika njenog muža da pređe kod njih.

"Ovde sam od početka i nikada nisam ni pomislila da bih mogla da pređem negde drugde. Da, ponuđeno mi je da napustim Siriju, tačnije da pobegnem iz nje. Te ponude uključivale su bezbednosne garancije i zaštitu za moju decu, čak i finansijske garancije. Ne treba biti genije pa shvatiti šta su ti ljudi stvarno hteli. To je bio nameran pokušaj da se poljulja samopouzdanje naroda u predsednika", kaže ona.

Asma je osudila u intervjuu sankcije protiv Sirije, navodeći da one štete običnom narodu, kao i izveštavnje zapadnih medija koji, prema njenim rečima, ne pišu ništa o patnji civila u delovima zemlje pod kontrolom režima.

Kako kaže, slike smrti Alana Kurdija, sirijskog dečaka koji se udavio kod turske obale i čije telo je pronađeno na plaži, kao i krvavog i prašnjavog Omrana Darkneša posle jednog napada predstavlja za nju patnju izbegličke krize.

"Nema porodice u Siriji koja nije izgubila nekog voljenog. Danas roditelji više prisustvuju sahranama svoje dece nego njihovim venčanjima", kaže Asma Asad.