Varnice između Kine i Južne Koreje zbog američkih raketa

Dok svetski mediji nastavljaju da izveštavaju o uspelim ili neuspelim lansiranjima raketa koje sprovodi severnokorejska armija, pažnju južnokorejske javnosti sve više obuzima problem pogoršanja odnosa sa gigantskim susedom Kinom.

Naime, poslednjih nedelja produbljuje se trvenje između Seula i Pekinga prouzrokovano odlukom južnokorejske vlade da dozvoli raspoređivanje protivraketnog sistema THAAD u sastavu američkih trupa koje se baziraju na njenoj teritoriji.

Kineski zvaničnici i državni mediji osudili su odluku o raspoređivanju baterija sistema THAAD kao sprovođenje američkog plana o postavljanju raketnog štita s ciljem da se ugrozi bezbednost Kine, pa i Rusije. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, na primer, izjavio je da THAAD "podriva kineske i ruske interese u oblasti bezbednosti, narušava stratešku ravnotežu u regionu i da će izazvati trku u naoružanju".

Južnokorejski zvaničnici, međutim, insistiraju da je THAAD oruđe odbrambenog karaktera, čija je svrha da zemlju zaštiti od severnokorejskih raketa i Pekingu poručuju da, umesto iznošenja kritika na njihov račun, ulože više truda u odvraćanje Severne Koreje od razvoja opasnog ofanzivnog oružja.

Oni pritom ističu da je Pjongjang sproveo dve nuklearne probe i više od deset proba balističkih raketa ove godine, od čega i nekoliko lansiranja sa pokretnih platformi, uključujući tu i podmornice, koje su teže za otkrivanje.

Nezvanične ekonomske sankcije Seulu?

Zatezanje odnosa između Pekinga i Seula nema samo verbalnu dimenziju, već se reflektuje i na ekonomiju. Južnokorejska štampa ovih dana piše da se poljoprivredni i kozmetički proizvodi iz te zemlje sve više vraćaju sa kineske granice, jer ih kineske vlasti jedan za drugim proglašavaju higijenski neispravnim ili nekvalitetnim, pritom se pozivajući na kriterijume koji se do sada nisu primenjivali.  

Na meti su se našli i južnokorejski zabavljači, glumci i pop pevači, koji su vrlo popularni u Kini i tamo tradicionalno žanju veliki prihod.

Naime, kineski organizatori koncerata i reklamnih promocija od avgusta su, na zahtev državnih organa, iznenada počeli da otkazuju gostovanja južnokorejskih TV lica i pop idola, tvrde novinari južnokorejskog dnevnika Čosun ilbo.

Južnokorejski mediji takođe izveštavaju da mesečni podaci kineske carine pokazuju da se u avgustu i septembru, nakon donošenja odluke o postavljanju sistema THAAD, osetno uvećao obim trgovine između najmnogoljudnije zemlje sveta i Severne Koreje, što govori da je Peking odlučio da u znak protesta protiv jačanja američkih vojnih efektiva u Južnoj Koreji ublaži režim sankcija protiv vlade Kim Džong Una.

S obzirom na to da Severna Koreja između 70 i 80 odsto svoje razmene sa inostranstvom obavlja sa Kinom, bez njenog aktivnog učešća u sprovođenju sankcija, međunarodni pritisak na Severnu Koreju, koji ima za cilj da je privoli da se odrekne daljeg razvoja nuklearnog oružja i balističkih raketa, jednostavno ne može uspeti.

Štaviše, poslednja dva meseca vodi se pravi mali rat na moru između kineskih ribara i južnokorejske obalske straže. Početkom ovog meseca kineski ribarski brod udario je u patrolni čamac južnokorejske obalske straže i potopio ga. Prošlog meseca, tri kineska ribara poginula su kada se njihovo plovilo zapalilo od baklji koje je na njega bacila južnokorejska obalska straža koja radi na zaštiti ekskluzivne ekonomske zone svoje zemlje od nelegalnog ribolova.

Teškoće i za Seul i za Peking

Južna Koreja se, praktično, nalazi između čekića i nakovnja, u teškoj situaciji koja zahteva mnogo diplomatske veštine i takta, jer je Narodna Republika Kina njen najveći spoljnotrgovinski partner, a Sjedinjene Američke Države njen višedecenijski vojno-politički saveznik i garant bezbednosti. 

Interesantno je da južnokorejska vlada nailazi i na otpor unutar zemlje, jer su protiv postavljanja američkog raketnog sistema protestovali južnokorejski građani, stanovnici u mestima u kojima treba da bude raspoređen, zbog zabrinutosti da bi snažni radari mogli da oštete njihovo zdravlje i straha da bi se u slučaju vojnog sukoba njihova naselja prva našla na meti severnokorejskih projektila.

Međutim, postavljanje sistema THAAD i nesuglasice koje izaziva i za Peking predstavlja značajnu vojnu i političku komplikaciju. Protivraketni sistem THAAD ne samo što američkoj vojsci pruža mogućnost da u eventualnom sukobu dveju velikih sila brzo detektuje i zaustavi kineske rakete neposredno nakon lansiranja, već joj, i zahvaljujući tome što je on opremljen moćnim radarima koji "vide" duboko u kinesku teritoriju, omogućava i nadzor i prikupljanje podataka o pokretima kineske armije.

Postavljanje tog sistema je događaj koji ispunjava crne slutnje političara i vojnih stratega u Pekingu da će ubrzani razvoj nuklearnog oružja i sredstava za njegovu isporuku na velike razdaljine u Severnoj Koreji Amerikancima dati izgovor za koncentraciju trupa i naoružanja na kopnu i moru uz kineske granice.

Pored toga, trvenje do kojeg je došlo nakon donošenja odluke o postavljanja sistema THAAD u julu ometa i nastojanje Pekinga da kroz jačanje ekonomskih veza sa Južnom Korejom i pojačane diplomatske aktivnosti veže Seul za sebe i, koliko je to moguće, odvoji ga od Vašingtona, oslabi američki vojni pritisak na sopstvene granice i stvori više političkog manevarskog prostora – teški su zadaci koje Kina već decenijama ima na svojim plećima.

Pokušaj približavanja Pekinga Seulu može se videti u činjenici da se predsednik Si Đinping od stupanja na najvišu državnu funkciju u dva navrata sreo s južnokorejskom predsednicom Park Gun Hje, pri čemu je on prvi posetio Seul. Potom je predsednica Park prihvatila njegov poziv da prisustvuje vojnoj paradi u Pekingu kojom je obeleženo 70 godina od završetka rata na Pacifiku, a na koju nisu došli južnokorejski saveznici Amerikanci, kao ni predstavnici drugih zapadnih sila pobednica u Drugom svetskom ratu.

S druge strane, kineski lider se do sada još nijednom nije sastao sa severnokorejskim vođom Kim Džong Unom, koji razvijajući sve savršenije oružje za masovno uništenje, gradi bedem prema SAD, Južnoj Koreji i Japanu, ali praktično i jača nezavisnost od višedecenijskog pokrovitelja Pekinga.

Tako, iako je Severna Koreja tradicionalno kineski saveznik, pa se može reći i tzv. "klijent država" Pekinga, sve smelije prkošenje režima u Pjongjangu prema SAD i njenim regionalnim saveznicima, sada ugrožava bezbednost Kine i delimično remeti planove njene spoljne politike.

Funkcionerima i vojnim stratezima u Pekingu sigurno nije po volji to što moraju da, blokiranjem južnokorejske robe i usluga, potkopaju sopstveni plan o ekonomskom i političkom zbližavanju sa Seulom.

S druge strane, u njihovim očima prisustvo sistema THAAD, za čije postavljanje je izgovor Americi pružila Severna Koreja, zahteva reakciju kako bi se Južna Koreja odvratila od davanja dozvole za dalje razmeštanje američkog oružja, koje predstavlja izazov za kinesku bezbednost, poput bombardera, raketa i nosača aviona.