Od danas nova granična služba u EU

Uspostavljanje nove agencije je sprovedeno brzo, čime su u EU želeli da ublaže kritike o sporosti odlučivanja u EU, koja u 2015, pod pritiskom ogromnog priliva migranata, nije uspela da brzo donese odluke kojima bi poboljšala situaciju, a i plan o preraspodeli migranata se veoma sporo sprovodi.

Zemlje članice u pokretanju Agencije vide i priliku da pruže poruku da su jedinstvene u pogledu migrantske politike, koja je produbila podele između zemalja članica, posebno nesuglasice nekih zemalja istočne i centralne Evrope s jedne strane, i s druge strane Nemačke, koja se zalagala za politiku "otvorenih vrata".

Nova Agencija za zaštitu granica i obale trebalo bi da bude u stanju da prepozna slabe tačke i ispravi ih na vreme, a ne kada bude prekasno, najavio je u junu predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

Evropski komesar Dimitris Avramopulos, koji prisustvuje pokretanju nove granične službe na graničnom prelazu Kapitan–Andreevo, smatra da je to "istorijski trenutak".

Jedan evropski poslanik, koji je učestvovao u pregovorima o tom pitanju, ocenio je da Agencija nije "čarobni lek za migrantsku krizu", ali da je prvi neophodni korak.

Osnovni zadatak tog novog tela EU je da pomogne zemljama koje su pod najvećim pritiskom u slučajevima masovnog priliva.

Nova agencija neće imati sopstvene snage za zaštitu granica, ali će moći brzo da pozove 1.500 ljudi koje odrede zemlje članice, što je njihova obaveza od decembra 2016.

Novi Fronteks

Novi Fronteks će, kada dostigne pun kapacitet, imati 1.000 zaposlenih, što je dva puta više nego sada.

Nova agencija takođe će imati sopstvenu opremu, dok je Fronteks stalno morao da traži doprinose od država članica, kojima se često nije žurilo da na pozive odgovore.

Zadatak nove agencije biće da stalno vodi računa o situaciji na spoljnim granicama EU, pa će imati agente za vezu u zemljama članicama ili na granicama pod pritiskom, a mandat agencije biće i da pošalju oficire za vezu u treće zemlje i da sa njima zajedno izvode operacije.

Agencija za zaštitu granica i obale imaće i povećanu ulogu u koordinaciji operacija vraćanja nepropisnih migranata u zemlje porekla.

Zadatak Agencije biće i da sprečava prekogranični kriminal, uz mogućnost da prikuplja i obrađuje podatke o osobama za koje se sumnja da su počinile krivična dela ili da nemaju ispravna dokumenta, i te podatke će razmenjivati sa zemljama članicama i Evropolom.

Inicijalni plan Evropske komisije iz decembra 2015. predviđao je mogućnost da ta nova agencija ima mogućnost da interveniše u zemlji koja ne može da se izbori sa prilivom migranata, čak i ako ta zemlja ne želi da je pozove u pomoć.

Ta odredba je izazvala zabrinutost u više zemalja koje su se plašile da će time njihov suverenitet biti doveden u pitanje, pa je promenjena i usvojeni tekst predviđa da odluku o intervenciji u zemlji koja ne traži pomoć ne donosi Komisija, kako je inicijalno predviđeno, već savet EU, odnosno države članice, i to kvalifikovanom većinom.

Takođe, ukoliko zemlja odbije pomoć, neće se slati čuvari granica protiv njene volje, već će druge zemlje, pre svega susedne, moći ponovo da uvedu kontrole na granicama unutar Šengena.

Nemačka poslanica Zelenih Ska Keler smatra da je tu zapravo reč o "pretnji isključivanjem iz šengenske zone", iako takav potez u teoriji nije moguć.

Bugarski premijer Bojko Borisov smatra da pokretanje te nove agencije u Bugarskoj predstavlja podsticaj da se nastavi sa obezbeđivanjem granica u najsiromašnijoj članici EU.

Bugarska trenutno produžava ogradu koja bi trebalo da prekrije najveći deo od 259 kilometara granice sa Turskom.

Migrantski tokovi su u padu za 20 do 30 odsto u odnosu na 2015, procenjuje Međunarodna organizacija za migracije.

Priliv u Evropu smanjen je delimično zahvaljujući dogovoru EU i Turske u martu i zatvaranju granica zemalja na takozvanoj balkanskoj ruti.

Sada najveća zabrinutost vlada u pogledu Italije, koja je pod velikim pritiskom mogućih azilanata koji dolaze sa libijskih obala. Ove godine je preko Mediterana u Italiju prešlo 140.000 migranata.

Više zemalja, uključujući Nemačku, Austriju i Švedsku, privremeno je uspostavilo kontrole na granicama unutar EU. Posledice u najvećoj meri oseća Bugarska, gde je blokirano oko 10.000 migranata, dok ih je u Grčkoj 60.000.