Poraz Angele Merkel lokalni, posledice šire

Srpski premijer Aleksandar Vučić smatra da bi odlazak Angele Merkel bio kraj Evrope kakvu poznajemo i loša vest za region. Analitičari u Beogradu ocenjuju da moguća promena na čelu Nemačke ne bi mnogo promenila odnos prema Srbiji. 

"Rezultati pokrajinskih izbora su vrlo razočaravajući. Velika koalcija više nema većinu i to je gorka istina", rekla je Angela Merkel.

Istina s kojom se Angela Merkel suočava, za analitičare u Nemačkoj moguća je naznaka ishoda izbora za Bundestag iduće godine.

"Ubuduće vladajuća koalicija neće biti samo jedna partija sa partnerom ili eventualno velika koalcija, nego će morati da se prave koalicije tri stranke ili možda više njih. Ako se malo bolje analizira ko će doći na vlast ako Anegela Merkel ode, jedina moguća solucija je koalicija levo orijentisanih partija predvođena SPD-om", kaže Nenad Radičević, dopisnik Politike i saradnik RTS-a iz Nemačke.

Odlazak Merkelove s vlasti bila bi loša vest za Zapadni Balkan, smatra srpski premijer. Obrazlaže – nemačka kancelarka je bila ključna u rešavanju regionalnih sporova.

"Razlog je, po mom mišljenju, u tome što je predsednik naše vlade gospodin Vučić uspeo da uspostavi odlične veze ne samo sa kabinetom gospođe Merkel nego i s njom lično. Uspostaviti takav kontakt sa nekom novom vladom nije lako. I on je toga svestan", kaže profesor Ivo Visković sa Fakluteta političkih nauka u Beogradu.

Analitičari u Beogradu ne veruju da bi se padom Angele Merkel odnos Berlina prema Beogradu promenio. Podsećaju – na zbližavanju država Zapadnog Balkana predano radi i šef diplomatije, socijaldemokrata Frank Valter Štajnmajer.

"Činjenica je da je ona i lično mnogo investirala u balkanske inicijative i balkanski proces i sigurno je da se mora ipak očekivati nekakva bar mala nijansa, nekakva razlika koju bi SPD u tom smislu doneo", kaže Visković.

Srbiju i Nemačku vezuje i isti pogled na izbegličku krizu. Politiku otvorenih vrata Angele Merkel podržava Vučić. A upravo je ona, kako se tumači u Berlinu, doprinela padu popularnosti vladajuće stranke i jačanju ekstremne desnice.

Kancelarka je, posle najlošijeg rezultata u istoriji na pokrajinskim izborima u Berlinu, poručila – ukoliko narod želi, osiguraće da se ne ponovi prošlogodišnja situacija sa migrantima. Pitanje za Evropu je da li će Nemačka menjati politiku, a za Srbiju – može li osetiti posledice.

"Mislim da će pre izbora iduće godine u Nemačkoj morati da se donese već rešenje kako će u stvari još uvek postojeći problem na balkanskoj ruti da se reši, odnosno moraće doći do nekog rešenja koje ne ostavlja ove ljude kod nas", kaže Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost.

Analitičari veruju da Merkelova ima dovoljno vremena da se, ako se pre toga ne povuče s čela partije, do izbora konsoliduje i da umesto izbegličke krize kao prioritetnu temu postavi ekonomske uspehe. Nemački građani biraće 19. saziv Bundestaga najkasnije 22. oktobra 2017. godine.