Dilma Rusef: Žrtva sam državnog udara

Pred poslanicima gornjeg doma brazilskog Parlamenta, Senata, koji će sutra ili u sredu glasati o njenom opozivu  Rusefova je rekla da dolazi da sve pogleda u oči i da izjavida da nije učinila ništa od onoga za šta je nepravedno optužena. 

Ona je pokretanje postupka opoziva nazvala "državnim udarom" čiji je cilj, kako je navela, "da posredno dovede na vlast uzurpatorsku vladu" i dodala da su 2014. godine za nju glasala 54 miliona Brazilaca.

Rusefova je pozvala senatore da glasaju protiv njenog opoziva, navodeći da tako "glasaju za demokratiju" i da je Brazil "na korak od državnog udara i institucionalnog sloma".

Mediji navode da će Rusef ipak verovatno biti opozvana, jer će za taj predlog glasati više od dve trećine poslanika u Senatu.

Senat je u maju suspendovao Dilmu Rusef sa vlasti, a za vršioca dužnosti šefa države postavio njenog potpredsednika Mišela Temera.

Ona je optužena za budžetske malverzacije i nezakonite knjigovodstvene radnje, kao i za protivzakonito izdavanje uredbi o uplatama vladi, bez prethodne saglasnosti Kongresa.

Rusefova se tereti i za neovlašćeno korišćenje kredita državnih banaka za finansiranje programa i odlaganje njihove otplate i za lažiranje stanja u javnim finansijama.

Ukoliko suspendovana predsednica bude opozvana, Temer će zvanično preuzeti predsedničku funkciju i obavljati je do isteka mandata Rusefove 2018. godine, kada će biti predsednički i parlamentarni izbori.

Rasprava u Senatu biće nastavljena sutra ili u sredu, kada će se odlučivati o opozivu, za koji je potrebna većina od dve trećine glasova, odnosno 54 od ukupno 81 glasa.

Rusefova u slučaju opoziva neće moći da obavlja javnu funkciju narednih osam godina, dok će u suprotnom povratiti svoj predsednički mandat.

Njeni protivnici optužuju je za "najveću prevaru u istoriji zemlje", a pristalice tvrde da u njenom postupanju nije bilo "ničeg nezakonitog" i da su svi njeni prethodnici činili isto.

Brazil, najveća i najrazvijenija zemlja Južne Amerike, suočava se sa visokom stopom nezaposlenosti i budžetskim deficitom od 45 milijardi dolara, kao i s političkim i socijalnim krizama izazvanim korupcionim skandalima i masovnim otpuštanjem.