Može li treći igrač da pomrsi konce na izborima u SAD?

Do 8. novembra oni su glavne američke zvezde. U senci Hilari i Trampa, možda niste primetili ovo dvoje. Ali i oni su u trci za predsednika Amerike. I izgleda da će na ishod izbora imati uticaja.

Ni demokrata, ni republikanac – već treći igrač. Od ispitanih birača, to kaže čak trećina. Najbolje se kotiraju kandidatkinja zelenih Džil Stajn i libertarijanac Džonson.

Hilari i Tramp su najnepopularniji predsednički kandidati ikada. Džil Stajn zato poručuje – ne birajte između dva zla, glasajte za veće dobro. Poruka bi se čula glasnije kada bi bila izgovorena u predsedničkoj debati. Džonson je tome bliži.

"Ukoliko bi u narednih nekoliko nedelja, krajem septembra kada kreću debate on dostigao 15 odsto u tom slučaju treći kandidat će radikalno dobiti na važnosti u dinamici predstojećih američkih predsedničkih izbora i moći će da utiče na krajnji ishod", kaže Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka.

Dvopartijski sistem, naravno, ne ostavlja prostora za iznenađenja. Treći kandidat neće postati predsednik. Ali jednom od glavnih kandidata može da pokvari igru. Stajn krade od Hilari, Džonson od oboje.

"Njegova ekonomska politika je vrlo bliska nekonzervativnoj ekonomskoj politici, ali se sa druge strane vrednosno bitno razlikuje od njih tako da gađa i odr lib gr slojeve tako da u slučaju liberalne partije tu imamo možda najveći fokus na razočarane glasače Teda Kruza, u slučaju JS mnogo je jasnije da je reč o autentičnim glasačima Bernija Sandersa", dodaje Krstić.

Tri odsto glasova za trećeg kandidata prelomilo je izbore 2000. Demokrate su uverene da je zbog glasova za Ralfa Nejdera, Al Gor izgubio od Džorža Buša.

"Rouz Perou je 1992. godine pokvario je račune Bilu Klintonu i Džordžu Bušu starijem, dobio je čak 19 odsto glasova", ističe Milan Mišić, nekadašnji dopisnik Politike iz Vašingtona.

Procenat gore ili dole, ali treći kandidat, pored ključna dva, slabo je vidljiv.

"Ignorišu ih mediji, prepreke su i u različitim zakonodavstvima pojedinih saveznih država u zahtevu da pored 15 odsto, u pet skorašnjih anketa javnog menjenja i da budu na glasačkom listiću u dovoljno država da teorijski mogu da osvoje polovinu elektronskih glasova", objašnjava Mišić.

Geri Džonson izborio je kandidaturu u 50 država. Džil Stajn u 47, ali biračima preporučuje da u preostale tri dopišu njeno ime. To joj neće doneti glasove, ali će favoritima oduzeti.